Lisica je relativno veliki sisavac koji pripada porodici pasa.
Rod lisica obuhvata 10 vrsta: obična, afganistanska, američka, peskovita, tibetanska i druge.
Najrasprostranjenija vrsta je obična ili crvena lisica. Nalazi se na teritoriji evropskih zemalja, većine Azije, Severne Amerike, Severne Afrike, a relativno nedavno ova vrsta je aklimatizovana i u Australiji. Crvene lisice i njihove podvrste nastanjuju gotovo svuda. Ne mogu se naći samo na arktičkoj tundri i na nekim ostrvima.
Neke od ovih vrsta su takođe uvedene u Australiju. To se pokazalo smrtonosnim za druge sisavce (i ptice), kao što su koale, torbarski mravojedi, crveni oposumi, tasmanijski oposumi i grbuši oposumi. Zbog toga su ova životinja proglašena jednom od „100 najopasnijih invazivnih vrsta na svetu“.
Najmanja vrsta lisice je fenek, smešna pustinjaska životinja sa vrlo velikim ušima. Maksimalna težina ove životinje ne prelazi 1,5 kilograma, a njena dužina jedva dostiže 40 centimetara.
Zanimljiv način lova lisica. Ponekad ove spretnе grabljivice bacaju ježeve u vodu, zbog čega se otvore i pruža se prilika da ih uhvate na nezaštićenom delu, tamo gde igle ne štite.
Ponekad lisice uspevaju da organizuju celu predstavu pred svojim „žrtvama“. Pokazuju svojim izgledom da nisu zainteresovane za lov, a kada žrtva izgubi oprez, lisice napadaju.
Najrazvijeniji čulni organi lisica su sluh i miris. Pomoću njih životinja upoznaje okolinu.
Lisice imaju mnogo zajedničkog sa domaćim mačkama. Oba ova stvorenja su najaktivnija noću i lako se kreću u tami zahvaljujući izuzetnom vidu.
Lisice su sposobne da stvaraju kandže pomoću kojih se mogu penjati na drveće, brda i zgrade.
Za razliku od svojih rođaka, vukova, šakala i pasa, lisice ne žive u čoporima. Većinu godine žive i love samotno, a tek leti osnivaju porodice i imaju potomstvo.
U Africi živi lisica sa velikim ušima, koja ima izuzetan sluh ne samo zbog velikih ušiju. Koristi ga na način sličan slepim miševima da bi čula gde se insekti skrivaju na velikoj udaljenosti. Ova životinja se uglavnom hrani termitima.
