Između Njurе i Vasilija nije bilo nikakve posebne strasti. Zbog toga mu je vrlo nespretno saopštila svoju trudnoću. Nije očekivala entuzijastičan prijem ove vesti, ali njena odluka bila je neopoziva… da rodi. Vasilij je primio ovu vest bez posebnog oduševljenja. A, u principu, Njurа ga nije ni interesovala. Ni sam nije znao zašto je s njom i zašto ne ide, isto tako nije znao. Čak ga je nervirala i odanost i vernost žene. Njurа je bila na očuvanju zbog teške trudnoće. Vasilij je donosio povrće i voće, ali na dan njenog otpusta nije se pojavio, “bio je zauzet”.
Otac Njurе je zaboravio na nju. Vrisci i svi zvuci koji su dolazili od njenog sina smetali su Vasiliju, to nije bilo deo njegovih snova i planova. Sedeo je ispred televizora sa flašom piva, nije se pomerao s mesta, čak mu nije bilo ni na pameti da pomogne ženi. “Kako je rodila za sebe, tako neka i odgaja za sebe.”
Jednog dana, mali je dobio temperaturu i počeo da se guši, Njurа je pozvala svog muža:
-Vaso, hitno dođi, molim te, Deniska se guši. Ni tata ni ja ne znamo šta da radimo! – gotovo je vrištala Njurа.
-Pozovi hitnu pomoć, moj dolazak neće pomoći, ako nešto treba da se desi – desiće se.
Njurа ništa nije odgovorila i isključila telefon.
Sledećeg jutra poziv, opet ona:
-Hitna pomoć je stigla na vreme, još malo i mogla sam da izgubim Denisku. Ne želim te više ni da znam, smatraj da sam i ja i sin mrtvi.
Počeo je Vasilijev život u singl stilu. Konačno se oslobodio dosadne i previše pažljive žene i njene vrišteće dece. Postavio je sebi pravilo: nikakve dugoročne veze, samo sloboda. Prošle su godine. Vasilij je ušao u prodavnicu i video bivšeg svekra. Postalo mu je neprijatno, spustio je pogled i nadajući se da ga nije prepoznao, pokušao je da ode, ali…
-Vaso, zdravo. Kako je dobro da smo se sreli.
-Zdravo, kako je Njurа?
-Njurа je preminula pre 2 godine… a ja imam loše zdravlje. Bojim se da mi nije preostalo mnogo. Brinem za Denisku. Dečaka će predati u dom, hajde, – bivši svekar ga je uhvatio za ruku i krenuli su ka kući.
Kada su ušli, dečak od 5 godina je dočekao muškarce. Uzeo je sve proizvode od dede i odneo ih u kuhinju. Malo su sedili i razgovarali. Razmenili su brojeve telefona. Dva dana kasnije, Vasiliju su javili da su svekra sa teškim stanjem dovezli u bolnicu.
Vasilij je otišao po dečaka:
-Zdravo, Deniska, idemo. Privremeno ćeš živeti sa mnom dok tvoj deda ne bude bolje.
Dečak je tiho i pažljivo spakovao svoju torbu, igračke i uzeo Vasilija za ruku. Provodeći vreme sa dečakom, započeo je novi život. Život koji se plašio i izbegavao. Deniska je bio veoma sličan svom ocu: i po karakteru, i po interesovanjima. Deda je umirao u bolnici, a Vasilij i Deniska su postali nerazdvojni.
„Njuro, izvini mi… hvala ti što si mi rodila sina… hvala…“
