Moji roditelji su imali četrdeset godina kada sam se ja rodila. Njihovi prijatelji su ih pozvali na večeru, ali mama se ujutro loše osećala, pa nisu otišli. Mislila je da ima problema sa stomakom. Ležala je nekoliko dana. Tata je ubedio da pozovu lekara. Doktor ju je pregledao, postavljao čudna pitanja i preporučio da ode kod ginekologa. Sledećeg jutra otišli su u polikliniku. Tata je čekao u hodniku kada je mama izašla iz lekarske kancelarije, sva bleda. Počela je da plače i pokazala mu papir. Uzeo je papir, misleći na prehladu.
„Kole, čekam dete!“ – rekla je mama. Nije mogao da veruje svojim ušima. Zagrlili su se i plakali od radosti. U porodilištu je mama bila najstarija, ali su njeni porođaji prošli lako. Dete, tj. ja, takođe sam bila zdrava. U malom uzrastu nisam primećivala razliku između moje mame i drugih mama. Prvi put sam čula o godinama majke kada je dečak iz vrtića rekao mojoj mami da je stara i da će uskoro umreti.
U odgovoru sam ga udarila plastičnom nevaljaškom. Njegova majka je dugo pravila skandal. — Šta vam je, da ste rodili decu bez razloga? Umesto penzije, doveli ste kćerku. Žaliću se na vas! Već u školi je drugarica kroz vrata učionice vrištala. — Katya, tvoja baka te čeka. Izašla sam, namrštenih obrva. — Mama, već sam odrasla. Zašto ideš za mnom? Pa živimo blizu.
— Dušo, napolju je mračno i opasno je ići samoj. U školi sam učila odlično kako roditelji ne bi dolazili da se žale, jer sam se stidela njihovih godina. Mnogo sam ih volela, oni su bili divni. Samo sam želela da izgledaju mladi kao svi drugi, da budu moderni. Ali nisu. Mama je volela da kupuje knjige umesto odeće, a tata da vozi staru „Nivu“ i bez prestanka je dotera do savršenstva.
Odrasla sam, upisala medicinski fakultet. Kao i u školi, učila sam dobro. Postala sam stomatolog. Zapošljena sam na praksi u bolnici. Jednog dana je došao mladić. Slomio je zub. Njegova prisutnost me je zbunjivala. Doktor je rešio njegov problem. Posle posla srela sam ga ispred izlaza.
Čekao me je sa buketom cveća. Bila sam zbunjena, ali mi se dopao. Na putu do mene razgovarali smo, ubrzo smo počeli da se viđamo. A nakon nekog vremena je zaprosio i upoznao me sa svojim roditeljima. Oni su bili prijatni ljudi. Došao je moj red da upoznam njega sa roditeljima.
U nedelju smo sa Ivanom kupili kutiju čokolada, vino, buket ruža i otišli da se upoznamo. Ivanovi roditelji su nas srdačno dočekali. Do kasno uveče smo se lepo razgovarali, večerali. Dan se završio. Celu noć nisam mogla da zaspim sa pitanjima u glavi. Da li su se moji roditelji dopali njemu?
Sledećeg dana otišla sam na posao. Samo uveče sam imala sastanak s Ivanom. Sreli smo se, a ja sam čekala šta će reći. — Katjuš, kakva je bila divna noć juče. Kakva je tvoja divna mama, ti si cela ona! A tata je vrlo pametan čovek. Treba da se ponosiš što imaš takve roditelje. I pozdravi ih od zeta, — rekao je, smešeći se. Došla sam kući.
Mama je čitala knjigu, a tata je gledao televiziju. — Mama, tata, izvinite me, molim vas! Jako vas volim. — Šta je s tobom, dušo? — zagrlila me je mama, — da li si bolesna? — A ja sam samo plakala. Naravno, kasnije sam svoje ponašanje objasnila nervozom i umorom pred venčanje. Ali to je bila lekcija mog života. Kakvi god bili roditelji, stari ili mladi, bogati ili siromašni, ne biraju se.
