Kada je izašla, odmah sam skupila sve stvari, iznela ih ispred vrata, a mužu poslala poruku da, ako želi da živi sa mnom, mora da izabere: ili ja ili njegova mama.
Ja sam Olesja, muža zovu Vladimir. Upoznali smo se, zaljubili, venčali i odlučili da nam treba stan, zašto da plaćamo kiriju stricu kada možemo da kupimo stan na kredit i plaćamo za sopstveni dom. Tako smo i uradili, ali nam je nedostajalo za prvi ulog, pa smo se obratili roditeljima. Moji su dali koliko su mogli, a Svetlana Petrovna, kako se zove majka mog muža, rekla je da će prodati vikendicu i dati nam novac, što je i učinila.
Svojim rukama smo radili renoviranje, u tome nam je pomogao moj tata, bio je graditelj, i kada je renoviranje završeno, uselili smo se u svoj stan, a radosti nije bilo kraja.
Ali jednog dana, svekrvna me nazvala i rekla da dolazi. Pomislila sam da ide u posetu, stavila sam pačje meso u rernu, ali to nije bilo to. Moja svekrvna je došla s koferima i rekla da i ona ima pravo na ovaj stan, jer je prodala svoju vikendicu i dala nam novac, i sada će živeti s nama u ovom stanu.
Nisam mogla ništa učiniti, mislila sam, dobro, neka živi, ali duboko sam se prevarila.
Večer pre sam spremila večeru za sutradan, jer, vraćajući se s posla, nisam imala snage ni da jedem, a kamoli da kuvam. I tako sam primetila da, kada sam se vratila kući, ne mogu da nađem pripremljenu hranu. Počnem da pitam, a svekrvna odmah počinje da viče da joj je žao te neke hrane i to je bilo gotovo svaki dan.
Onda sam počela da primetim da se meša u moje lične stvari; kada sam joj to rekla, odgovorila je samo da je u takvoj situaciji neverna mužu i da ćemo se uskoro razvesti, a stan će trebati podeliti. Više nisam mogla to da trpim, govorila sam mužu, a on je govorio: “Šta ti je žao? Nemamo dece, neka živi.”
Jednog dana nisam otišla na posao, unapred sam kupila bravu, pozvala majstora i sela čekati da svekrvna napusti kuću. Kada je otišla, odmah sam sa majstorom otišla u stan, skupila njene stvari, iznela ih ispred vrata, a mužu poslala poruku da, ako želi da živi sa mnom, mora da izabere ili ja ili njegova mama.
Svekrvna je ušla u ulaz, videla svoje stvari, nazvala svog sina i počela da ga uči životu, govoreći da sam ja loša žena, da treba da se razvedemo. Nisam čula šta joj je njen sin govorio, ali njen odgovor joj očigledno nije bio po volji.
Muž mi je nazvao i rekao da me voli i želi da živi sa mnom, a njegova mama se vraća u svoju kuću. Prošlo je vreme, sada imamo sinčića, svekrvna se s nama ne razgovara, podnela je tužbu, želi da tuži deo stana. Vova joj je rekao da, ako ne povuče prijavu, da uopšte neće razgovarati s njom, ali svekrvna nije htela da čuje svog sina.
Moji roditelji, procenivši situaciju, uzeli su kredit i dali nam tu sumu koju nam je dodavala svekrvna, i mi smo joj pred svedocima vratili taj novac. Muž ne razgovara sa svojom majkom, ja takođe ne razgovaram sa svekrvnom.
Nedavno se jako razbolela, nazvali su nas iz dispanzera, lekar je hteo da razgovara sa rodbinom bolesne, ali muž je odbio da dođe, a meni je bilo žao, ali ne mešam se u njihove odnose.
Svekrvna je posijala vetar, a sada žanje oluju, ali najgore je što ništa nije shvatila, a to je žao.
