Nadija je postala mama već sa 16 godina, otac deteta je tada takođe imao 16 godina, mladi su bili, pa je pobegao, nije hteo da preuzme odgovornost.
Prošle su dve godine, i Nadija je pobegla od kuće sa novim ljubavnikom, tada je imala 18. Sin joj je tada ostao sa bakom i dedom. Bilo je sramota i bolno, tada su Nadijini roditelji bili tužni zbog toga što su tako odrasli svoju ćerku… Ali Igor je odrastao kao zahvalan dečko, voleo je starije, čak ih je smatrao svojim roditeljima. Sa 18 godina Igor je odlučio da se oženi.
Na venčanje je došla njegova majka sa dve kćeri. Momak se obradovao, uvek je voleo svoju majku, ali je bio povređen zbog toga što ga je napustila, zašto?
— Ti si moja greška mladosti. Takav odgovor nije očekivao svih 16 godina od svoje majke. Prošlo je 8 godina, Igor je već živeo u svom stanu sa suprugom i decom. Taj stan mu je poklonila baka i deda. Odjednom, u stanu je zazvonio telefon, nepoznat broj. — Igore, ovo je tvoja mama. Da li bi mogao da pružiš utočište sestrici, živiš nedaleko od njenog univerziteta.
Teško nam je sada… A za stan da je iznajmim ne mogu da priuštim. Njen otac me je napustio, neću imati od čega da plaćam, jednostavno. — Izjavila je majka. On ju je slušao do kraja, nije je prekidao i smireno odgovorio:
— Gospođice, pogrešili ste broj, — odgovorio je Igor jednim dahom, kao da je svih 8 godina pripremao ovu frazu, i zatim mirno spustio slušalicu.
Deo rodbine je osudio Igora, govoreći da “nije majci trebalo, već sestri, mogao bi da pomogne, teško joj je da sama podiže troje dece. Sve si čuo!”.
Drugi deo ga je podržao. Igor je ostao pri svom stavu, nije zaboravio reči majke “greška mladosti”, ova fraza mu je dugo kružila po glavi. Čovek je odlučio da u svom životu treba da pomaže samo baki i dedi, a ne nepoznatoj ženi, nije imao nameru da išta uradi. A kako vi mislite, da li je Igor postupio ispravno ili je ipak trebalo da pomogne majci?
