Zaljubio sam se u Nataliju na venčanju mog najboljeg prijatelja kada smo bili veoma mladi. Venčali smo se godinu dana kasnije i oboje smo želeli decu, ali nismo mogli da zatrudnimo.
Obratili smo se lekarima, ali nisu pronašli nikakve probleme. Posle deset godina pokušaja, odlučili smo da usvojimo dete. Naša ćerka Vasilina donela nam je mnogo radosti i jako smo je voleli.
Jednog dana, moja supruga mi je rekla da se ne oseća dobro, pa smo otišli kod lekara. Oboje smo bili van sebe od sreće kada su nam rekli da je moja supruga trudna.
Na ultrazvuku su nam rekli da moja supruga nosi trojke. To je bio veliki šok, posebno zato što niko u našoj porodici nije imao ni blizance.
Zabrinuli smo se kako ćemo se nositi sa troje beba i brinuti o njima. Pozvao sam svoju majku da je pitam o blizancima ili višestrukim trudnoćama u našoj porodici.
Ona mi je ispričala da je moj deda imao brata blizanca koji je otišao u inostranstvo, i izgubili su kontakt s njim. Nisu mi pričali o njemu jer je moj otac bio veoma uznemiren tim događajem i nisu želeli da znam nešto loše o porodici.
Nakon nekoliko meseci, moja supruga je rodila tri zdrava dečaka. Bili smo oduševljeni što imamo ćerku i tri sina, i učinili smo sve što smo mogli da im pružimo srećno detinjstvo. Bili smo velika, srećna porodica, i do danas se mnogo volimo.
