Za svih 17 godina koliko je majka mog muža radila u Italiji, nije učinila ništa da nam pomogne – ni u vidu kuće, ni u vidu stana, niti bilo kakve druge pomoći.
I pored svojih strahova, dugo nisam govorila ništa, misleći da možda žena štedi novac za značajne investicije – kuću ili stan. Međutim, nakon deset godina, moji rođaci su još uvek živeli u staroj, polurazrušenoj kući, i postalo je očigledno da moja svekrva nije od onih ljudi koji znaju kako da zarađuju ili štede novac.
Pokušavala sam da dam mužu primere drugih zarađujućih žena koje su uložile novac u nekoliko stanova ili kuća u istom vremenskom periodu, ali se muž samo ljutio i govorio mi da ne brojim novac njegove majke.
Ali stvarnost je bila takva da ona nije kupovala i nije investirala ni u šta. Kada je dolazila u posetu, očekivala je da je uslužuju od glave do pete, pa čak i tražila da je vozimo po raznim poslovima. Nedavno je ponovo došla u posetu, a moj muž mi je javio da će ona i njegov otac ostati kod nas na odmoru.
Nisam imala nikakvu želju da je primim u naš dom, posebno s obzirom na to da nije ponudila nikakvu finansijsku pomoć, čak ni kada je moj otac ozbiljno oboleo na početku ove godine.
Ne znam šta moja svekrva radi sa svojim zaradama, i ne želim da je osuđujem, ali ne mogu da se ne zapitam zašto nije učinila ništa da pomogne svom jedinom sinu ili unucima?
