Kada sam zatrudnela, na prvom 3D ultrazvuku su nam rekli da će biti blizanci. Moj muž i ja smo bili pomalo zatečeni ovom novosti. To je tako teško.
Naša starija ćerka ima 10 godina i rešili smo da probamo za dečaka, a ispostavilo se da su dva. Ali, nema nazad, podizaćemo još dvoje.
Uostalom, to je divno! U bolnici sam uvek pitala doktora: „Da li je sve u redu? Čini mi se da se samo jedno dete pomera.“ Ali doktori su stalno odgovarali: „Sve je u redu.“
Na moj rođendan su došli moji roditelji i sestre. Seli smo, proslavili. Otišla sam da se odmorim. Sledećeg jutra, rano, trčim do muža i kažem: „Vozi u porodilište.“ Dovezao me je, i posle sat vremena rodila sam trojke.
Moj porođaj su primala dva doktora. Uzeli su dvoje dece i otišli. Odjednom čujem krik: „Stanite!“ Vikali su na celo porodilište.
Doktor je dotrčao nazad sa dvoje mališana, i sami su bili zbunjeni. Kada sam ih pogledala, delovali su izgubljeno: odakle još jedno dete? Nakon nekog vremena dali su mi telefon i kažu: „Zovi muža. Sama si u šoku, još ćeš uplašiti muža, mi ćemo diktirati, a ti govori.“
Uzimam telefon i kažem: „Miša, ako si za volanom, stani.“ On odgovara: „Kod kuće sam.“ Kažem mu: „Onda sedi.“ Seo je, a ja mu kažem: „Rodila sam, sve je u redu.“ On: „I ko se rodio?“ Odgovaram: „Dva sinčića i jedna ćerkica.“ Minut ćutanja, zatim glasan smeh i kaže: „Gde su dvoje, tu je i treće.“ Doneli su mi moju troje dece; to je bilo nezaboravno.
