Dospela sam u dom za decu, i tu je počela moja noćna mora. Imala sam srećno detinjstvo. Bila sam jedino dete u porodici – kod svojih bogatih roditelja.
Kod kuće je uvek bilo mnogo gostiju, jer je moj otac bio ugledna osoba. Ipak, uvek mi se činilo da rodbina jednostavno koristi dobrotu mojih roditelja, koji im nikada nisu odbijali pomoć.
Sve se završilo u jednom danu. Kada sam imala 14 godina, moji roditelji su poginuli u saobraćajnoj nesreći. I niko od te rodbine, koja je provodila sve vikende kod nas, nije želeo da me usvoji. Zvala sam, molila da mi dodele starateljstvo, ali su mi svi odbili. Na kraju sam se našla u domu za decu. Međutim, nisam dugo tugovala, jer se svet, kao što se ispostavilo, ne sastoji samo od loših ljudi…
Nasuprot našoj kući bila je prodavnica gde je radila prodavačica teta Olena. Ona je imala malu ćerku, ali su, kada su saznali za moju situaciju, odlučili da me uzmu kod sebe. Naravno, pristala sam, a rođena ćerka tete Olene postala je moja omiljena sestrica. Jednom je teta Olena priznala da joj je moja mama nekada pomogla da nađe posao. U to vreme su ona i njen muž jedva preživljavali, a pomoć moje mame im je zaista spasila život.
Prema rečima tete Olene, došlo je vreme da joj se oduži za tu dobrotu. Upisala sam se na univerzitet. Usvojitelji su platili sve što je bilo potrebno. Sada imam 30 godina. Postigla sam u životu sve što sam želela. Imam veliku firmu koju su nekada osnovali moji roditelji, skup automobil, nekoliko stanova.
Nedavno su se setili mnogi rođaci koji su dolazili kod nas do kasno, jer su moji roditelji uvek postavljali sto za njih. Počeli su da mi zovu, interesuju se za moj život, pozivaju me kod sebe u goste. Ali ti ljudi za mene ne postoje. U svoje vreme su se okrenuli od mene, a sada je došao moj red. Naravno, imam svoje bliže ljude: tetu Olenu, njenog muža i njihovu ćerku. Za njih ću učiniti sve što bude u mojoj moći.
