Približno pre tri godine muž me je napustio i ostavio samu s dvogodišnjom ćerkom. Reći da su bili teški dani – to je ništa. Živela sam s ćerkom u iznajmljenom stanu.
Nisam imala posao jer nije bilo koga da ostavim ćerku, a u vrtić je bilo rano, nisu je primali. Muž nije učestvovao na bilo koji način u njenom životu. Jednog dana zamolila sam prijateljicu da pazi ćerku, a ja sam otišla do prodavnice po namirnice. Vraćajući se odatle, vidim – baka stoji na pešačkom prelazu s kesom, a niko je ne propušta. Prišla sam joj, uzela je za ruku i zajedno smo prešle ulicu.
Ona se zaustavila, i na mene su se sručili svi blagoslovi koji postoje na ukrajinskom jeziku. Zatim je zamišljeno pitala zašto su mi oči tako tužne, ali nije sačekala odgovor, već me je pozvala na čaj.
Prijateljica mi je tada napisala da ćerka spava, a ona radi na računaru, pa sam odlučila da obogatim svoj dan. Pristala sam da svratim kod bake. Za čajem sam joj ispričala sve, kao da sam čekala da me neko pita kako bih se ispovedila. Ona je razmislila i rekla: — Moja snaja Marija ima privatni dečji vrtić. Hajde, pitam je za tebe, možda ima slobodnih mesta. Bez razmišljanja sam pristala.
U sledećem trenutku baka je već zvala snaju. Razgovarale su, baka joj je dala moj broj i rekla da se što pre pozabavi mnom. Još sat vremena smo razgovarale s bakom, a ja sam se vratila kući. Nisam stigla da uđem unutra kada mi je zazvonio telefon. Bila je Marija. Pitala je da dođem do nje u vrtić u ponedeljak da bismo lično razgovarale o nekim pitanjima. Srele smo se. Marija se ispostavila kao veoma pozitivna i druželjubiva devojka.
Već je znala moju priču. Pitala je za moje obrazovanje i obećala da će me pozvati. Te večeri me je nazvala i rekla da bi želela da me ima u svom timu, a takođe je dodala da će za moju ćerku naći aktivnost u vrtiću, da je ne bih ostavila samu kod kuće. Evo, već 2,5 godine radim kao vaspitačica. Moj posao je čista radost za mene, jer volim decu i lako nalazim s njima zajednički jezik.
Neizmerno sam zahvalna Mariji i, naravno, toj baki koja je, kao bajkovita vila, promenila moj život svojom pojavom. Sada svake nedelje idem s ćerkom kod bake. Postala je za mene kao rodbina, a moja ćerka je smatra svojom pravom bakom. Nikada ne bih pomislila da će tako slučajan postupak i slučajna sreća tako nepovratno promeniti moj život.
