Imala je dvoje dece – sina i ćerku. Suprug je rano preminuo, pa se udala za drugog čoveka. Drugi muž imao je sina kojeg je zvala „pastorkom“. Njena rođena deca odrasla su, zasnovala svoje porodice i raspršila se po raznim krajevima zemlje. Posle nekoliko godina, preminuo je i drugi muž, i ostala je sama. Pastorko je takođe živeo daleko.
Jednog dana, stariji sin došao je kod nje i rekao:
– Mama, prodaj kuću i preseli se kod mene.
Žena je pristala, veoma povoljno prodala kuću i preselila se, usrećivši na taj način svoje unuke. Jedne večeri, snaha je primetila da svekrva ništa ne jede. Rekla je to svom mužu, a on je pitao majku:
– Mama, da li ste bolesni?
– Ne, sine, tužna sam.
– Šta se dogodilo?
– E, pa, dok sam putovala kod vas vozom, zaspala sam, a moj saputnik iz kupea ukrao je sav novac koji sam dobila za kuću i pobegao.
– Sve do poslednjeg dinara?
– Sve!
– A od čega ćete sada živeti?
Žena nije mogla da izdrži, spakovala je stvari i otišla kod ćerke. Tamo su je primili kako dolikuje, s punim počastima. Međutim, uveče, ćerka je primetila da majka plače i upitala je šta se dogodilo. Baka joj je ispričala istu priču – i već sledećeg dana se iselila.
Nije imala izbora, pa je otišla kod pastorka. On joj se najviše obradovao od sve dece. I ponovo, uveče, baka je bila zamišljena i tužna.
– Mama, šta se dogodilo? – upitao je pastorko.
– Eh, sine, sav novac mi je ukraden.
– Nema veze, mama. Snaći ćemo se.
Jednog dana baka je sedela pored prozora, gledala na ulicu i primetila veliki, prelep kuću sa natpisom: „Na prodaju“. Izašla je napolje, pronašla vlasnika kuće i pitala za cenu. Ispostavilo se da kuća košta tačno onoliko koliko je ona dobila od prodaje svoje kuće. Baka je kupila tu kuću i zajedno sa porodicom pastorka preselila se tamo.
Kada su rođena deca saznala šta se dogodilo, shvatila su da ih je baka samo testirala. Razumela su, ali već je bilo kasno.
