Baka je polako grickala kobasicu, gutajući suze. Pored vrata supermarketa stajala je stara žena. Mladić je izašao iz prodavnice, prišao joj, spustio kraj njenih nogu dve torbe pune namirnica i ponovo ušao unutra.
„O, sine, hvala ti, kuda ideš, ne treba mi više ništa,“ rekla je starica, ali mladić je nije čuo. Nakon nekoliko minuta, izašao je iz prodavnice i pružio joj još jednu kesu.
Starica je uzela kesu i rekla: „Sine, previše mi je svega ovoga, ne mogu sve to da ponesem. Šta ću sa svim ovim?“ Mladić ju je upitao šta joj još treba. „Ništa, više ništa, tako sam ti zahvalna. Ti si tako dobar, hvala tvojoj majci što je odgojila ovakvog sina,“ rekla je starica i zagrlila ga.
Oči su joj zasuzile. U poslednje vreme nije kupovala hranu, samo hleb. Sin joj je uzeo sve ušteđevine i izbacio je iz kuće. Ostala je bez krova nad glavom, prepuštena ulici.
Odjednom je baka upitala: „Mili moj, imaš li možda nož u autu? Treba mi nož da isečem kobasicu.“ Mladić je iz auta izvadio veliki nož. Žena je odsekla kobasicu i pojela 5-6 parčića, bez hleba. To je bila njena omiljena kobasica. Setila se svog muža. Koliko je bio brižan i kako ju je voleo. Kada ga više nije bilo, sin se nije obazirao na majku, na kraju joj je uzeo sve ušteđevine i izbacio je iz kuće. Sada živi na ulici.
Polako je jela kobasicu, gutajući suze.
„Bako, zašto plačete? Šta se dogodilo? Da li vam treba još nešto?“ – upitao je mladić.
Baka mu je ispričala svoju priču. On ju je tiho slušao, a zatim joj ponudio da sedne u auto i odveo je kod sebe kući.
On joj je ispričao da je odrastao u sirotištu, da nema porodicu i da je oduvek sanjao o baki koja bi mu pravila pite i spremala doručak ujutru.
„Ti ćeš biti moja baka, živećemo zajedno.“
Ujutru se iz kuhinje širio miris sveže pečenih pita. Baka je sipala čaj i stavila tanjir sa poslasticama na sto. Mladić ju je zahvalno pogledao i rekao: „O ovome sam sanjao celog svog života.“
