— Zašto ti trebaju te bašte? Prodaj kuću i preseli se kod nas — nagovarala je Sonja svoju majku. Ljubov Vasiljevna je razmislila i složila se. Žena je oglasila kuću na prodaju, brzo se našao kupac i kupio je. Prošla je nedelja, ali Ljubov Vasiljevna još nije dolazila kod ćerke.
— Mama, dolaziš li kod nas ili ti se nešto desilo? — zabrinula se Sonja.
— Izvini, ali neću doći! — odjednom je rekla Ljuba.
Sonja nije razumela šta se dešava. Ljuba je sanjala da njihova seoska kuća postane porodično gnezdo. Ceo život su ona i njen muž proveli u gradu, ali su oduvek sanjali o velikoj kući na svežem vazduhu. Kada se rodio unuk, Ljuba je sanjarila da će se jednog dana svi preseliti van grada i živeti složno i srećno.
Ali njenim snovima nije bilo suđeno da se ostvare. Pre tri godine muž je našao ljubavnicu deset godina mlađu. Jednog dana je došao i izjavio:
— Osećam se staro s tobom. Odlazim od tebe, Ljubo.
To je ženu veoma pogodilo. Navikla je da sve rade zajedno. Star? Ali uvek su živeli aktivno. Jednom nedeljno leti i u proleće išli bi na piknik, vozili bicikle, išli na pecanje. Nakon razvoda muž je uzeo samo auto, a kuću je ostavio Ljubi. Stan u gradu je pripadao njoj jer ga je nasledila od majke. U isto vreme, ćerkin muž je dobio dobru poziciju u glavnom gradu, pa su se preselili. Ljuba je ostala potpuno sama. Više je nije radovala kuća koju je tako brižno uređivala. Sve joj je bilo besmisleno.
— Mama, prodaj kuću i preseli se kod nas. Zašto da sediš sama tamo? — nagovarala je Sonja svaki put kada bi se čule telefonom.
Umorna od samoće, Ljuba je na kraju pristala. Bilo joj je teško da se oprosti od sna, ali nije imala izbora. Na oglas o prodaji brzo su se javili. Mladić je brzo sredio dokumentaciju, i Ljuba je teška srca potpisala papire. Kada je već pakovala stvari da ode kod ćerke, Igor je iznenada pozvao.
— Ljubov Vasiljevna, izvinite, ovde Igor. Imamo male probleme s dokumentima, možete li doći? Čini se da ste nam zaboravili ostaviti ključeve od šupe.
Ljuba se pribrala i uputila u selo da sve to razjasni. Igor nije bio sam.
— Upoznajte se, ovo je moj otac, Viktor Petrovič.
Dok im je pomagala da otvore šupu i sredila dokumenta, Ljuba se upustila u razgovor sa Viktorom. Bio je veoma prijatan čovek. Ispostavilo se da je sin kupio kuću za njega; nakon gubitka supruge, dugo je sanjao da živi na svežem vazduhu. Bio je oduševljen kućom. Ljuba mu se takođe dopala, pa ju je pozvao da zajedno proslave useljenje, jer je sin uskoro trebalo da otputuje.
Tako je Ljuba ostala na večeri, potom i noći, a onda zauvek.
