U našem ofisu su trebale da se desi promene. Rekli su da treba da se zaposli šefova sestričina. Svi naši momci su počeli da se uznemiravaju i već su razmišljali kako da osvoje srce te devojke kako bi dobili dobar posao. Ona je došla – i svi su prešli na posao.
Meni je takođe veoma sviđala, ali sam primetio da je nekako umorna. Ali broj obožavalaca joj je opao kada su saznali da ima desetogodišnju ćerku. Mnogo mi se dopadala, pa sam jednog dana odlučio da je pozovem na šetnju u park.
Kada me pitala u kojoj ćemo društvu ići, rekao sam joj da povede ćerku. Otišli smo u park i upoznao sam njenu ćerku. Veoma smo se zbližili. Ispostavilo se da imamo mnogo toga zajedničkog. Devojčica je očigledno odmah zavolela mene, i ja nju.
Ubrzo smo počeli da se viđamo zvanično. Kasnije smo otišli u matičara – i počeli da živimo zajedno. Mojoj sreći nije bilo kraja. Gledao sam je i nisam mogao da verujem da je moja. Naš odnos sa njenom ćerkom bio je vrlo dobar, iako je povremeno viđala svog oca. Ali onda se sve promenilo.
Otkrili su mi neizlečivu bolest. Morao sam da odem na lečenje u Izrael. Teča mi je veoma pomogao, a mi smo skupili sve što smo imali – i otišao sam u Izrael na lečenje. Jednog dana je došla ćerka i donela mi novac. Prvo nismo razumeli odakle joj tako velika suma.
Kako se ispostavilo, organizovala je prikupljanje putem interneta kako bi me izlečila. Ne mogu da opišem šta sam osećao u tom trenutku, jednostavno sam zaplakao. Uvek sam je mnogo voleo, ali nisam mislio da i ona mene voli kao svog. Pred nama je još dug i težak put, ali sam siguran da ćemo uspeti – svi zajedno.
