– Jelizaveta Petrovno, vi ne završili? Već radni dan je završio, – rekao je kolega koji je stajao pored ulaznih vrata. – Hvala Saško, za pola sata ću otići, možete li preneti obezbeđenju? – Naravno! Kolega je otišao, ljuljajući glavom. – Nema nikog kod nje. Kuda joj žuri? – šaputali su za njom kolege.
Liza je znala da su njeni kolege šaputali za njom. Pretvarala se da ništa nije čula. Znala je da imaju pravo. Bila je sama. U detinjstvu su se mnogi rugali s njom. Bila je punija i imala je krive zube. Odrasla je bez roditelja. Odgajala ju je baka. Ruganja su se nastavila i u školi. Nisu je voleli nastavnici.
Iako nikad nije davala povod. Na univerzitetu je nisu primetili. Ali zaboravila je te probleme. Napravila je lažni profil na sajtu za upoznavanje. Photoshopovala je sliku lepotice. I počela je da uživa u pažnji muškaraca, ali samo virtuelno. Vreme je prolazilo. Imala je dobar posao, auto i stan.
Jednog dana, jedan od njenih virtuelnih obožavalaca nekako je izračunao njen adresu. Liza je bila vrlo iznenađena kada je videla Ljošu na pragu svojih vrata. On je odmah pretpostavio da je Liza sestra one devojke sa kojom je razgovarao. Liza nije opovrgavala i rekla je da je njenu sestru poslali na hitno putovanje.
Pochuvši to, Ljoša zasmutio se i pružio buket Lizi. I rekao: – Ako već Lize ovde nema, znači buket je za vas. Iako, verovatno vam često donose cveće. – Ne često, – tiho je rekla Liza. – Nemoguće! – rekao je Ljoša, – Ne verujem. Vi ste veoma lepa. Zbog toga sam odmah shvatio da ste Lizin sestra. Kada je Ljoša otišao, Liza je imala pomešana osećanja. Otišla je do ogledala.
Pogledavši sebe, shvatila je da nije ni toliko glupa. “A možda je on u pravu?” – upitala je Liza. Otišla je kod stiliste. On je napravio neverovatnu promenu. I na kraju je rekao: – Vi ste prelepi! Morate obavezno otići u restoran da biste pronašli viteza. Tako je i uradila. Posle toga, život Lize se promenio. Više nije ostajala na poslu do kasno.
