Aleksandar je pokopao svoju ženu. Ljuba je preminula od srčanog napada. Dugo ju je oplakivao, nije mogao da se vrati kući. Jer sada je stan prešao na njenog sina, a zajedničke dece sa Ljubom nije bilo. Morao je Aleksandar da se vrati u svoje selo, u kuću svojih roditelja, ako još nije srušena od starosti. Aleksandru je bilo 60 godina. Počinjati novi život nije mu bilo do volje. Prošlost ga je držala, a još je imao loš san.
Kao da stoji on u ulazu ispred bivšeg stana, a Ljuba mu kaže: – Šta ti ovde tražiš? Imaš još puno posla, idi! I to je rekla tako ozbiljno. Nikada Ljuba nije pričala tako sa mužem dok je bila živa. Aleksandar je došao u selo, za dva dana je doveo svoju kuću u red.
Jednog dana je otišao u prodavnicu, vidi, kod trijema sedi dečak. Celi je bio prljav, u različitim patikama, potpuno u blatu, kao i pantalone, još su bile pocepane. Sam dečak je bio umazan, imao je oko 8 godina. – A šta ti ovde sediš? – pitao je Aleksandar. – Pa mama me posvađala, uvredio sam je i otišao od kuće.
Bilo mu je žao dečaka, Aleksandar ga je odveo kući. Nahranio ga kašom, napojio mlekom. Dečak mu je zahvalio, i morao je da se vrati kući, već je padala noć. Drugog dana, Aleksandar je našao dečaka ispod svojih vrata, ali to nije bilo čudno. Dečak je spavao ispod otirača.
Aleksandar ga je uzeo u ruke i preneo na kauč. On nije ni ustao, toliko je spavao. Kada se dečak probudio, predstavio se kao Pavle. Aleksandar je oprao Pavla, obuo ga, a zatim otišao kod svoje sestre na razgovor. – Pa takvi beskućnici nisu ništa novo.
Mnogo ih je. A ovaj Pavle, on je sin jedne alkoholičarke. Majka mu je popila posle smrti muža, za sina uopšte ne mari. Aleksandar je otišao kod te majke da se raspita. Ali video je strašnu sliku. Polu-plava žena u blatu ležala je i bila spremna da proda svog sina za flašu rakije. Tako je Aleksandar dobio sve papire za dečaka, a kada se vratio, iznenadio se.
Pavle je prao njegov auto, kuća je bila čista; verovatno je dečak sam oprao sav sud i pod. – Pomagaću ti u svemu, samo me ne teraj, ujak Saško. – Možeš me zvati i tatom, – odgovorio je Aleksandar sa osmehom. Za mesec dana svi papiri za dečaka su bili zvanično sređeni. Eto, šta je bio onaj san pokojne žene, eto šta je čekalo Aleksandra.
