Muškarac Tine joj je nazvao i obavestio je da je njegova majka bolesna, a sin skoro da ne izlazi iz kuće. Trebalo je da izađe sa njim da se prošetaju. Tina je bila nezadovoljna time i podsetila ga da ne zaboravi da je ona trudna i da joj je takođe potrebna pažnja. Tužna, nije razumela kako je od kancelarije došla do autobuskih stanica.
Nije joj se dopadala situacija sa detetom iz prvog braka njenog muža: posle smrti majke, on je ostao bez roditelja, ali ima sasvim mladu baku. Neka se ona brine o njemu. “Šta ja imam s tim?” – pitala je Tina. Kada je Danilo prvi put spomenuo smrt svoje žene, odmah je bila ponuda: da uzmu Valeru kod sebe, pa, uostalom, to je njegov biološki sin.
Ali Tina je zamolila da je razume i odbila da uzme dečaka kod sebe. Muž nije insistirao, jer je njegova žena trudna, ne treba je nervirati, iako mu je bilo bolno i tužno. Pogled mu je sagao. Danilo je stalno provodio vreme u kući bivše svekrve i bio sa sinom. Tini to nije bilo nimalo drago. Bivša svekrva muža nije izgovorila ni jednu lošu reč, ali oh, taj pogled, koji procenjuje…
Sedeći u autobusu, ona je razmišljala o svemu, ali su njene misli prekinuli telefon i glas žene koja je prilično glasno razgovarala sa svojom majkom. Saznavši nešto, jedva je suzdržavala emocije. Završivši razgovor, počela je celom autobusu prenositi prijateljici šta se dogodilo:
– Predstavljaj, naš mačak Barsik je spasio psa!– Kako to? – Mama je pre dve godine našla malog crvenog mačića. Još nije znao da jede, pa je mama otišla po pipetu da ga nahrani, a kada se vratila, mačića nije bilo. Nestao je. Posle dugog traženja našla ga je na kući našeg psa Nargiza, koji je tada bio slobodan. I Nargiz je počela da hrani Barsika. I danas je Barsik došao, prešao i mjauktao bez prestanka, pokazujući na vrata. Mama je shvatila da nešto zove. Pošla je za njim u šumu i ispostavilo se da je Nargiz upao u zamku… još malo i ne bi je spasile… Barsik ju je spasio…
– Da… kakve su životinje odane, koliko ljubavi i pažnje imaju…
– Tačno! Takvih ljudi je retko sresti! – pridružila se devojka.
Tina je bila tužna, a onda je odjednom shvatila:
„Kako sam bila okrutna.“ Izašla je iz autobusa i potrčala kući kroz park. Tamo je primetila svog muža sa sinom i prišla im. (Njegova bivša svekrva je živela u blizini.) Tina je ljubazno pitala šta rade i predložila da nastave razgovor kod nje kući. Dečak se zbunio i rekao da prvo mora obavestiti babu pre nego što ode kući.
– Mislila sam na nas. Hajde da idemo kod nas. Pijemo čaj – nasmešila se Tina i pozvala ih.
Kod kuće su postavili sto, dečak je pomogao Tini. I tada je ona pitala:
– Da li bi voleo sestru?
– Da, naravno! – odmah je odgovorio, – štitio bih je od svih i igrao se sa njom.
Tina je zagrlila dečaka. Muž je zahvalno gledao u svoju ženu. Iz njegovih očiju su krenule suze.
