Liza je radosno gledala kako novi stanari stana njene bake potpisuju ugovor. Dugo nije uspevala da proda taj stan, čak je i cenu smanjivala, ali ništa. A nakon jednog slučaja, odmah su se pojavili stanari i to po dobroj ceni. Posle smrti njene bake, stan je pripao Lizi. Istina, stan je zahtevao popravke, pa su Liza i muž odlučili sve da preurede kako bi ga brže prodali. Ali tada je muž otišao na službeni put, a Liza nije želela da gubi vreme, pa je počela da radi bez njega.
Da bi promenila pod, Liza je angažovala ekipu, a oni su završili za tri dana. Samo što je pred kraj, glavni brigadir je rekao: – Mi bismo završili i ranije, ali je bilo nemoguće spavati noću. Neko stalno trči na gornjem spratu. Sada je Lizi ostalo da skine stare tapete, nanese osnovni premaz i postavi nove. Ceo dan je skidala stare tapete, i toliko se umorila da je odlučila da ostane u stanu preko noći, pa neće gubiti vreme na putovanje kući i nazad. Tek što je legla, odmah je zaspala. U 4 sata ujutro, Liza se probudila zbog neke buke.
I brigadir je imao pravo, na gornjem spratu je neko trčao boso. To je bilo jednostavno nemoguće, stalno – tuk-tuk-tuk. Kao da neko trči po glavi. Liza je otišla na gornji sprat i pokucala na susedna vrata. Vrata joj je otvorila starija žena sa štapom u rukama:
-Da li vam neko stalno trči, može li barem noću prestati trčati? Jer je nemoguće spavati. Baba je podigla obrve i čudno pogledala Lizu:
-Ja sa štapom jedva hodam, ceo dan ležim, jedva se pomeram.
-Ali možda unuci ili deca?
-Živim sama. Sve ovo delovalo je Lizi čudno, ali je otišla. Ceo dan je Liza uporno radila, a pred večer ponovo je čula korake na stropu. A zatim je taj zvuk tuk-tuk-tuk prešao na zidove, pa onda u sobu bake.
Liza je otišla u malu sobu – u njoj, naravno, nikoga nije bilo. Liza je stajala ispred ogledala, kada je iznenada čula te korake oko sebe, kao da nešto nevidljivo kruži oko nje. Lizinom srcu skoro je iskočilo od straha, odmah je pobegla u hodnik i pozvala muža, ispričala mu sve. A on se baš vraćao u grad i u vozu je upoznao oca Dmitrija. Zajedno sa sveštenikom su došli do bake. Sveštenik je zamolio Lizu i njenog muža da ostanu u autu, a sam je otišao u stan. Nakon nekog vremena, umorni sveštenik se vratio.
-Sve je u redu. Više vas niko neće uznemiravati. Verovatno ste zaboravili da prekrivate ogledalo tokom pogreba bake, pa je neka izgubljena duša zalutala i zaglavila se u vašem stanu. Ali sada je sve mirno.
