Vasilina je stalno žalila svojim prijateljicama na svog muža. Igor je radio kao hirurg u bolnici i pristojno zarađivao. Veoma je voleo i poštovao svoju ženu. Lepo je pazio na nju, ali najvažnije je bilo da je imao veliki stan u centru glavnog grada.
– Šta njoj stalno fali, verovatno samo previše uživa, – govorile su prijateljice iza Vasilininog leđa. A Igor je bio zaljubljen do ušiju u svoju ženu, donosio je samo najbolje u kuću i uvek se trudio da je iznenadi. Vasilina je prihvatala njegovu ljubav, ali da li je volela njega zauzvrat – to je bilo pod velikim pitanjem. Blizio se važan datum, Vasilinin polu-jubilej – 25 godina. Stalno je čekala da vidi šta će joj muž pokloniti ovog puta.
Ona je odlično razumela tu granicu kada može malo da pritisne muža i zatraži nešto skupo, a kada je bolje da ne zahteva ništa. Ali sviđalo joj se što može da njime upravlja. Na primer, u tri ujutro mogla je mirno da ga zamoli da ide do prodavnice i kupi jagode, čak iako je Igor bio nakon teške smene. Nju to skoro nije ni brinulo – glavno je bilo da ispuni njenu kapricioznost.
Ali onda se desila strašna nesreća u kojoj su učestvovali Igorovi roditelji. Jedva su preživeli, a za njima je bio potreban stalni nadzor na intenzivnoj nezi. Nedostajalo je specijalista hirurga, pa je Igor poslednjih dana lutao po gradu tražeći najboljeg hirurga. Posle posla dolazio je potpuno iscrpljen, malo je jeo i odlazio na spavanje, barem na nekoliko sati.
A ponekad se nije ni vraćao kući, već je ostajao sa roditeljima u bolnici. Dani su prolazili, nije ni primetio kada je dan, a kada je noć. Vasilina je ponekad zvala muža i pitala o stanju roditelja. Nije mogla ništa da pomogne, jer nisu puštali nikog na intenzivnu. Ali to je njoj odgovaralo, nije morala da ide do bolnice kroz ceo grad. Jednog dana Igor je došao kući, a vrata je otvorila nezadovoljna žena.
– Dragi, nešto se desilo?
– Još uvek pitaš? – rekla je Vasilina, ali se odmah okrenula i otišla u sobu.
– Draga, umoran sam. Glava mi puca, reci mi pravo šta nije u redu. Možda sam ti nešto grubo rekao ili nešto drugo. U poslednje vreme sam na ivici.
– A sada sam i ja na ivici! Moj muž je zaboravio da je danas moj rođendan. I gde je moj poklon?
– Draga, pa znaš da sam ceo dan bio sa roditeljima. Hajde da proslavimo tvoj dan malo kasnije, samo sada zaista nije vreme…
– A kasnije? Sa tobom ne želim ništa da proslavim.
– Mda… verovatno sam napravio veliku grešku kada sam birao ženu.
Vasilina je bila zatečena onim što je čula, kao i Igor zbog svoje žene. Mirno je spakovao svoje stvari i više se nije vratio.
