Arsen je bio moj dobar prijatelj. Poznavao sam ga već 15 godina. Imao je veoma lepu i privlačnu ženu – Katarinu. Uvek su bili veoma srećni da me vide. Često smo sedili kod njih u kuhinji do kasno u noć. Katju nisam video već dugo. Volela je moje šale. Imali su i sina Alberta, kojem je u tom trenutku, po mojoj proceni, bilo oko 17-18 godina. Tako sam stigao do njihove kuće, razmišljajući o svemu.
-Uđi, druže. Šta ćeš?
-Daj samo čaj.
-Dobro, a kako ide kod tebe?
Tada je došla Katja.
-O, zdravo, kako se nismo videli!
Prišla je ormaru, uzela neke pilule i popila ih. Zamolila je Senju da iznese smeće, a zatim otišla u svoju sobu.
Shvatio sam da večere neće biti.
-A gde je vaš sin?
-On živi sa devojkom, već je odrasao, ima 22 godine.
-A šta nije u redu sa Katjom? Posvađali ste se?
-Odakle ti to? Samo smo davno u razvodu.
Mislio sam da Senja šali, ali rekao je istinu. Ispostavilo se da su se razveli još pre 10 godina. Tada je Senja imao mladu devojku. Katja je odlučila da ne pravi skandal, razveli su se, ali pošto su se jako navikli jedno na drugo, odlučili su da odlože preseljenje – misleći da će sin malo porasti. Imali su veliki četvorosoban stan. Svako je imao svoju sobu, tako da nije bilo problema sa raspodelom.
-Sada nam je po 49 godina. U ovom uzrastu, ništa više ne želimo da menjamo. Samo zamisli: zamena stana, preseljenje.
-A nama je zaista vrlo udobno zajedno. Ne znam šta je sa njenim ličnim životom. Imam roman, ali on je nekako – mlitav. Ne vidim nikakve perspektive.
-Znači, vi ste i dalje u braku sa Katjom! Samo što imate papir iz matičnog o razvodu.
-Ne. Mi živimo odvojeno. Čak ima svoj frižider. Ponekad se ne vidimo nekoliko dana. Imamo raspored za čišćenje, koji visi na vratima.
-Liči na komunalni stan.
-Da. Samo što u našem komunalnom stanu – imamo veoma dobre komšije. Imaju zajedničko dete, i nekada su se zaista mnogo voleli. Šta je tu nejasno?
