A kada je počela da priča, zanemeo sam. Prolazio sam pored supermarketa, a tamo je na pragu stajala baka, u jednoj ruci je držala štap kobasice i hleb, a u drugoj kese s namirnicama. Zaustavio sam se jer sam primetio da baka plače.
-Da li vam se nešto dogodilo? – Baka je odmahnula glavom.
-A zašto onda plačete? – iznenađeno sam upitao.
Tada mi je baka ispričala priču koja joj se dogodila u supermarketu. Ona je penzionerka, novca ima vrlo malo, pa se uglavnom hrani najjeftinijim proizvodima koje kupuje na rasprodaji.
Eto, hodala je po prodavnici tražeći nešto za večeru, a onda joj je iznenada prišla mala devojčica od otprilike osam godina.
-Bako, šta vam treba?
Baka se jako iznenadila.
-U kom smislu?
-Pa, šta treba da kupite u prodavnici? – nestrpljivo je upitala devojčica.
Baka je malo zbunjeno odgovorila:
-Dete, pa samo sam došla po hleb…
-Sad ću ja da pozovem tatu, on će vam kupiti sve što vam treba!
Ubrzo je stvarno prišao visoki čovek.
-Nemojte se čuditi, jednostavno imamo tradiciju, ja i Nastja. Ona može da izabere ljude u prodavnici za koje misli da im je potrebna pomoć, a ja im kupim sve što im treba. Nemojte se stideti, recite – objasnio je čovek.
Baka je postala još zbunjenija i počela je da odbija, ali je niko nije hteo slušati. Devojčica je insistirala, rekavši da zna da joj je potrebna pomoć. Tako su baki kupili celu kesu namirnica, kao i hleb i njenu omiljenu kobasicu.
Žena je bila veoma dirnuta ovako ljubaznim ponašanjem nepoznatih ljudi.
