Grigorije i Ana su otišli u penziju. Grigorije je shvatio da nikada nije voleo svoju ženu. Oženio je Anu jer je jednostavno morao da se oženi. Grigorijeva majka bila je žena sa autoritetom. Sama je našla snahu za svog sina. Grigorije je ćutke pristao. Živeli su mirno, nisu se svađali i nisu se vređali.
Grigorije je uvek bio veran svojoj ženi. Zajedno su radili u istoj fabrici. Verovatno je to bilo jedino što ih je spajalo. Ana je bila žena koja nije čitala knjige, nije se bavila naukom. Grigorije je pokušavao da razgovara sa ženom, ali nisu imali zajedničke teme. Nakon što su dobili decu, razgovarali su samo o njima.
Kada su deca odrasla i otišla, muž i žena su retko razgovarali o poslu. U penziji, mrak je nestao. — Anja, a da kupimo kuću na selu? Oduvek sam želeo da se bavim poljoprivredom. — Predložio je Grigorije. – Ne sviđa mi se to. Meni se više sviđa život u gradu. — Izjavila je Ana.
Grigorije joj je predložio alternativu. — Ja ću svojim novcem kupiti kuću i živeti tamo. A ti ostani u gradu. Ana nije imala ništa protiv. Muž je dugo tražio kuću, skoro je kupio prvu koja mu je zapala za oko. Uradio je renoviranje u kući, opremio sobe novim nameštajem. Grigorije je bio srećan.
Doveo je stoku na farmu, počeo da se bavi poljoprivredom. Posle mesec dana shvatio je da ne može da se nosi. Supruga nije želela da dolazi na selo, pa je odlučio da angažuje pomoćnicu. Ljuba mu je odmah zapala za oko, preselila se u kuću kod Grigorija. On nije ni primetio kako je počeo da se brine za nju.
Odmah se setio svoje mladosti. Grigorije je odlučio da preduzme ozbiljan korak. Otišao je u grad i obavestio ženu da želi razvod. Razveli su se, Grigorije je počeo da živi sa Ljubom. Ana se naljutila na muža i više nije želela da razgovara sa njim. Čak je pokušala da okrene decu protiv oca, ali joj to nije pošlo za rukom.
