Boris je srećno išao kući, život mu je dobio nove boje. Boris je imao voljenu ženu, sa kojom se oženio iz velike ljubavi u mladosti, i dvoje dece, ali su oni već odrasli. Strast prema ženi je opadala svake godine, ipak su već više od 20 godina zajedno. Jednog dana je došla na posao kod Borisa jedna žena. Bila je prilično mlada, lepa plavuša sa dugim trepavicama:
– Popravite mi hitno peglu.
– Ženo, ne mogu ovako, moram da pomognem onima koji su ostali bez frižidera, prvo njima.
– Pa, molim vas, stvarno mi je hitno potrebna ta pegla, – mila je rekla devojka, mašući svojim trepavicama, skoro je zaplakala.
– Dobro, dajte svoju peglu.
Nakon tog slučaja, devojka je obavestila da je pokvaren i usisivač.
– Nisam mogla da ga donesem, prevelik je i težak. Da li biste mogli da dođete kod mene kući da vidite šta mu je?
– Ali mi ne radimo kod kuće, – negirao je Boris.
Ali ponovo nije mogao da odoli lepoj plavuši. A zatim su njegova poseta njoj postajale sve češće i bez razloga. Tako je postala njegova ljubavnica.Boris je bio jednostavno oduševljen srećom, takva lepotica, sa takvom figurom, kuvala je, mada ne baš dobro. Ali koliko ljubavi i pažnje je Boris počeo da dobija.
Od žene je sve pažljivo skrivano, govorio je da mu je četvrtak posebno zauzet dan. Još jednom je Boris odlučio da ode svojoj novoj ljubavnici, ušao je u prodavnicu i kupio veliki buket cveća, vino, voće. Samo što mu vrata nije otvorila plavuša, već visok, mišićav muškarac u mantilu.
– Šta ti treba?
– Pa… došao sam da popravim tehniku.
– Svečice, ovde neki vodoinstalater, jesi li ga pozvala?
Iz sobe je izašla plavuša, ravnodušno pogledala Borisa i rekla:
– Ne sećam se takvog.
Tada je muškarac udario Borisa pesnicom u vilicu, tako da je posle toga bilo teško da je podnosi. Boris je odmah otišao u bolnicu, proklinjući nesrećnu plavušu. Kod kuće je ženi rekao da ga je pogrešno shvatio muž jedne klijentkinje, pa je dobio udarac bez razloga. Ali obećao je sebi da više neće varati svoju ženu.
