-Mama, danas je veoma važan dan, – počela je Žanna.
-I šta se to desilo kod nas?
-Danas će moj dečko Petja da dođe kod nas u goste.
-Ti šta, družiš se sa dečacima?
-Pa da, mama, uskoro mi je 30, nije samo sa devojčicama da se družim. Dakle, dolazi dečko Petja.
-A šta, još se igra u peskovniku?
-Šta? Mama, zašto se rugaš sa mnom! Koji peskovnik, Petji je 40 godina.
-Znači, on je u peskovniku najvažniji, – nasmešila se mama.
-Uopšte, on radi kao šef.
-Nadam se da nije šef dečijeg zatvora. Moj prvi muž je radio kao takav šef. I šta misliš, donosio je sa posla samo ispisane dušeke i papuče. Treba ti zatvorske papuče?
-Mama, Petja nije takav šef.
-A zašto ga onda stalno zoveš dečakom? Pred očima mi se stvori slika nekog neotesanog 40-godišnjeg “dečaka” u peskovniku.
-Pa on je moj dečko tada.
-On je stari smrad!
-Mama, prestani. Još ga nisi upoznala, a već ga ponizuješ. On je šef na carini.
-Ah, carini…
Pa onda je stvar ozbiljna, moramo hitno na kuhinju.
-Zašto?
-Pa, ćerko, malo razmisli. Zamislite koliko lepih žena svaki dan ide na odmor i prolazi kroz carinu? A one se pripremaju za odmor, znači imaju zategnuto telo, lepu odeću, svi su veseli i srećni. Tako tvoj “dečko” Petja može brzo da se opusti.
-O, tačno… A šta da radimo?
-A treba da napravimo punjenu piletinu i našu specijalnu pitu, od kojih on neće pobjeći. I žene su brzo krenule ka kuhinji.
