Nina Ivanovna je odgajala svog sina Anatolija sama, muž je otišao od nje nakon porođaja. Ali je dostojanstveno odgajila sina, bio je vredan, nakon armije je našao posao u fabrici. A nakon nekoliko meseci upoznao je Natašu. Lepoticu, zbog koje se odmah oženio.
Nini Ivanovni se Nataša takođe dopala, bila je skromna i tiha devojka. Imala je duge trepavice, a oči su joj bile svetlo smeđe. Nataša je dobro živela sa svojom svekrvom, jer su imali jednosoban stančić. Ali Nataši nije bilo na šta da se žali, jer je ranije živela u studentskom domu Pedagoškog fakulteta. Nataša je dobro učila i kod kuće je u svemu pomagala svekrvi. Kuhinju i kupatilo nisu delile, svaka je koristila po redu.
Bilo je тесno u jednosobnom stanu, ali ništa se nije moglo učiniti. Godinu dana kasnije rodio se sin, a još nakon dve godine – ćerka. Bilo je sve teže živeti u jednoj sobi sa tolikom porodicom. Dok su deca bila mala, svako veče su plakala, nisu dozvoljavala da baba i tata spavaju, a oni su morali rano na posao. Tada je Nina Ivanovna otišla kod direktora svog preduzeća i kao veteranka rada počela da traži stan. Obesili su joj da će joj dodeliti, a za sada su je stavili na listu čekanja i dali sobu u velikoj kući na privremeno korišćenje.
Mlada porodica se preselila u tu sobu, da bi im bilo malo lakše. A onda je Anatolij napustio porodicu. Imao je ljubavnu vezu sa vlasnicom prodavnice, negovanom samotnom ženom sa velikim stanom. Sa njom, Anatoliju nije bilo potrebno da razmišlja o tome kako da spava mirno bez buke od dece i šta da spremi za doručak. Sve je odlučivala njegova nova partnerka. Ipak, alimenti je redovno plaćao, deca nisu bila gladna.
Nini Ivanovni je bilo sramota zbog postupka sina, i žao joj je bilo što će deca odrastati bez oca. Tada se svekrva uplašila da bi Nataša mogla da izbaci Ninu Ivanovnu iz stana, jer je i ona bila prijavljena, a još i sa decom. Od tih mučnih misli, staroj je postalo loše, i odvezli su je u bolnicu sa infarktom. Dobra Nataša je odmah došla kod nje, počela da se brine o svekrvi. Ubedila je lekare da je prebace kući. Nina Ivanovna se bojala da umre u bolnici, a Nataša je znala za njen strah.
-Nataša, preselite se sa decom kod mene, dok sam još živa, – sama je ponudila svekrva. Nataša se preselila. Deca su shvatila da je babi loše i trudila su se da ne prave buku. Nataša je sve radila za zdravlje svekrve. I Nini Ivanovni je bilo drago što ima tako divnu snaju. Ali Anatolij, koji je bio do ušiju zaljubljen u svoju muzu, retko je obilazio majku, stalno je bio zauzet, dok je išao na sastanke sa svojom šeficom.
Nakon mesec dana, svekrva je preminula, u svom krevetu, kako je želela.
