Nije mi bilo lako u detinjstvu. Kada sam napunio 10 godina, otac je preminuo. Majci je bilo teško da sama vaspitava dvoje dece. Od malena sam bio nestašan dečko. Majci je bilo teško sa mnom, ali nakon što je otac otišao, trudio sam se da joj pomognem.
Pazio sam sestru dok je majka bila na poslu. Sestra Svetlana je bila moj svetionik, ona je bila zraka svetlosti u našem teškom životu. Majka je često bila bolesna, ali nikad nije zaboravljala na nas sa sestrom. Svakog dana smo išli u park na piknik. Seli smo na zelenu travu.
Jeo sam voće, a sestru je mama hranila dečijom pirea. Išli smo da se igramo na dečije igralište. Uveče nam je mama pričala bajke. Obično ih je ona izmislila. Sestra i ja smo uvek čekali večer zbog tih zanimljivih priča. Jednog dana mama je otišla u prodavnicu i nije se vratila. Pre nego što je otišla, rekla je: – Stase, idem u prodavnicu po namirnice. Pazi na sestru. Brzo ću se vratiti. To su bile njene poslednje reči. Pre toga je mama imala jake glavobolje. Kada se nije vratila, počela je panika.
Nisam znao šta da radim. Pazio sam sestru, hranio je, kupao. Prošlo je dva nedelje. Hrana nam je ponestajala, a Svetlana je obolela. Imala je jaku temperaturu, stalno je zvala mamu. Nisam znao koje lekove da joj kupim, jer nisam znao šta joj treba i u kojem doziranju. Odlučio sam da pozovem hitnu pomoć. Znao sam da nas sigurno neće ostaviti kod kuće, već da će nas odvesti u dečji dom. Dozvolili su mi da se viđam sa sestrom svake nedelje, ali ubrzo su mi javili da su je usvojili.
Bio sam srećan zbog nje, ali sam je i dalje tuguo. Nekoliko meseci kasnije, i mene su usvojili. O sestri nisam ništa više čuo. Uvek sam bio siguran da me je zaboravila. Kada su nas razdvojili, njoj je bilo 4 godine. Prošle su godine. Završio sam fakultet, oženio se. Imamo ćerku, koju sam nazvao po svojoj izgubljenoj sestri. Kada je Sveta napunila tri godine, odveo sam je u vrtić. Dočekala nas je devojka.
Odmah sam u njoj prepoznao svoju malu sestru. – Sveta, jesi to ti? – Pitao sam, ne verujući svojim očima. – Stase! – Devojka je dotrčala do mene i zagrlila me. Ispostavilo se da me je ona pamtila i čak me tražila, ali nije uspela da me nađe. Uvek je želela da se ponovo sretne sa mnom. Upoznao sam je sa svojom porodicom. Ćerka je bila srećna što je upoznala teti.
