Umrla je majka Lidije, otac je bio u domu za stare osobe, otišao je tamo po svojoj volji. Sada je Lidija imala veliki zadatak – da razjasni tajnu sobu. U njihovoj kući je bila mala soba u koju mama nikog nije puštala. Porodica Lidije bila je bogata. Otac je celu platu davao majci, a ona je kupovala razne tkanine, odeću, žitarice, papir i sve to slagala u tu sobu. I nikog nije puštala da uđe u nju. Sve je to akumulirala za svaki slučaj, govorila je da mogu doći teški dani, pa da porodica ne bi ništa oskudevala, ona je sve to skupljala unapred.
Često je bilo tako da je Lidiji bilo stidno da ide u školu u vlastitoj odeći. Bila je pohabana, boja je odlazila, puno zakrpa ili je bila previše mala. Ali mama nije vadila normalnu odeću iz sobe, već je prišivala komadiće tkanine od stare. Kada je Lidija porasla i otišla na univerzitet, postalo joj je jako stidno da šije te komade:
– Mama, znam da u sobi ima hrpa odeće, gde to čuvaš, ja ću porasti, već je pola mala, a ja je nikada nisam obula.
– Ništa ti ne razumeš, ovo je za svaki slučaj.
– Kakav “svaki slučaj”? Živimo samo jednom, a onda ta odeća nikome neće biti potrebna.
– Kad budeš imala unuke, onda ćeš shvatiti da je odeća potrebna. Ali lični život nije uspela da sredi. Bio je jedan dečko, Saška, komšija. Došao je iz vojske, počeo je da se udvara Lidiji. Samo što Saška nije bio po volji roditeljima:
– On je neki neštedljiv. Sigurno rasipa pare, nije on za tebe.
Tako su roditelji uplašili sve njene udvarače, godine su prolazile, i dečki su prestali da trče za Lidijom. Tako nikada nije zasnovala svoju porodicu.
Lidija je počela da razvrstava stvari. Bilo je tužno gledati hrpu nove dečje odeće koju nije nosila, ali joj je tada ta odeća bila jako potrebna. I deci ništa neće pripasti, ni deca ni unuci.
Lidija je kopala u nadi da će naći novac koji je majka skupljala. Ali nije mogla ništa korisno da nađe. Onda je skupila svu pređu i odlučila nešto da isplete, da je barem nervi smiri. Počela je da odmotava i pronašla.
Ispostavilo se da je majka sve pare umotala u sredinu pređe, kao malu cevi. Lidija je brzo odmotala sve klupčiće i tako skupila značajnu sumu novca. Žena je ostala u starom stanu svojih roditelja, dodala je nađeni novac i kupila novi. Samo što opet nema smisla – kao što je Lidija bila sama, tako se i u novi stan uselila sama.
