Svi su se oko njih čudili kako Ljuda može da živi sa tako škrtrim Fedorom. On je štedio na svemu što je moglo. U početku je Ljudi bilo stidno da ide sa mužem na goste, jer je on sedeo za stolom do poslednjeg, dok svi salate i glavno jelo nisu pojeli. Čak i ako mu je već bilo dovoljno, on je i dalje pokušavao da pojede više nego što je mogao.
Iako nisu imali finansijskih problema, oboje su dobro zarađivali. I naravno, štedeli su. Fedor je namerno tražio prodavnice na internetu koje imaju akcije, dolazili su i kupovali unapred u velikim količinama. Kupovali su sapun, prašak za pranje i druge stvari za domaćinstvo po kutijama. Odeću su kupovali samo na kraju sezone, kako bi bila jeftinija.
– Mi nismo deca, više ne rastemo, pa možemo da štedimo, – obično je odgovarao Fedor. Posebno je Ljudu nerviralo kako su zajedno jeli. Fedor je delio sve između njih – ako si pojela jedan krastavac, i ja ću jedan. Ako si pojela jednu bombonu, i ja ću jednu, ako si pojeo toliko i toliko grama testenine, i ja ću isto.
Ta sitničavost je nervirala Ljudu, ali je morala da se pomiri sa tom crtom njegovog karaktera. Ipak, kada su u pitanju bili pokloni za ženu, tu Fedor nije štedio. Često je kupovao Ljudmi buket cveća, nekoliko puta mesečno, a ne kao svi drugi muževi samo za 8. mart i rođendan. A kada su dolazili veliki praznici, Fedor je kupovao Ljudmi samo nakit. Prsten sa dijamantom, iako malim, ali glavni je bio dijamant.
Smaragdi i biseri – Ljuda je bila najsrećnija. Jednom je Fedor došao kući veoma nervozan i rekao: – Ljudo, moraš hitno da mi napraviš izveštaj o invalidnosti. Ljuda je radila kao medicinska sestra, ali je bilo principijelno da ne pravi takve izveštaje. – Šta se desilo?
– Pa, znaš, jedna žena je ostala trudna od mene. Zamislite, obrlatila me, a sada misli da ću da se oženim njom. Sada traži alimentaciju, a ja ne nameravam da plaćam tuđoj ženi 18 godina. Muškarci na poslu su mi rekli da ako bude izveštaj o invalidnosti, moraću manje da plaćam. Pa, šta kažeš, hoćeš da uradiš to?
Ljuda je slušala muža i nije mogla da veruje svojim ušima. – Znači, ti si me samo tako varao sve ovo vreme? – Pa, nisi li znala? Nisi se pitala zašto ti poklanjam nakit? To je znak da ti to ne smeta. – Mislila sam da poklanjaš zato što sam tvoja žena i zato što me voliš. Fedor se samo nasmejao u njenom licu. Ljuda nije očekivala ovakav obrt. Shvatila je kako je dobro što nisu imali dece. Jer imati takvog oca bilo bi veoma neprijatno, pa je Ljuda otišla od Fedora.
