Muškarac je otišao na smenu, a onda je njegova majka počela svakodnevno da dolazi kod nas. Mislila sam da će da pomaže oko unuke, ili da se šeta sa njom dok ja čistim kod kuće. Ali ne, imala je sasvim druge ciljeve. Dolazila je kod nas da bi se najela. Sama svekrva nikada nije pozivala nas kod sebe, čak i kad smo išli kod nje, nismo mnogo jeli. Nije volela da kuva. Međutim, kako se ispostavilo, komentarisanje tuđe hrane je volela veoma.
Pre svega, kad dođe kod nas, ne ide da zagrli svoju unuku – trči u kuhinju da pogleda u lonce i tave – šta ima danas ukusno.
– U ovo jelo nemoj da staviš mnogo soli, a ovde je majoneza suviše malo.
– Oj, od tebe gospodarica izlazi, čak običnu jelo možeš da pokvariš.
– Ako vam se ne sviđa moje kuvarstvo, zašto sa takvim zadovoljstvom jedete?
– Ne jedem, već degustiram.
To je bila njena univerzalna odgovor. Večera je već bila blizu, ali s ćerkom je trebalo da se prošetamo barem 15 minuta.
Tražila sam od svekrve, s obzirom na to da će devojčica biti u kolici, da kod nas u hodniku postoje specijalni ivici za kolica. Na šta je ona odgovorila: – Pa napolju je hladno. Ja sam do vas jedva stigla, sve noge sam smrzla. Ne, s detetom neću da idem.
Morala sam da šetam sa ćerkom, a zatim u galopu da trčim kući da bih stigla da pripremim večeru. Apetit svekrve je bio odličan, pa je ona pojeo pola večere odjednom. A dok sam ja šetala sa ćerkom, svekrva je mirno ležala ispred televizora i doručkovala jučerašnje kotlete.
Bila sam tako umorna posle šetnje, mislila sam da ću se zasladiti sa kotletima, ali već su ih za mene pojeli. Tako sam konačno donela odluku, čim muž dođe sa smene, ispričaću mu sve. O bezobraznom ponašanju njegove majke, o tome da ovo već nije u redu, da nas direktno jede.
– Možda vi kupite proizvode jednom? – Nisam izdržala i rekla sam svekrvi.
– Oi, u vašoj prodavnici je čak i hleb preskup. Sa kojim novcem da ti kupim proizvode? Ako biste mi dali novac, možda bih i kupila.
Posle ovakvog odgovora, čekala sam muža sa smene, jer razgovor je bio hitan.
