Moja svekrva Olga Zaharivna ignoriše svatove. Čudila sam se – zašto? Kasnije sam čula razgovor oca sa prijateljem. Ispostavilo se da je još pre venčanja svekrva predložila da zajedničkim naporima kupe stan mladima. To jest, nama. Moji roditelji su odbili njen predlog. A to uz činjenicu da su to sasvim mogli da priušte.
Svekrva nam je ipak poklonila stan. Sama. Prodala je svoj trosoban i kupila dvosoban i jednosoban stan. U jednoj sobi je ona stanovala, a dvosoban stan odmah je registrovala na sina. Naš stan je zahtevao ozbiljan remont. I sa tim problemom je Olga Zaharivna došla da pomogne.
Na prozorima, sanitarijama i elektroinstalacijama nisu štedeli. A pod i zidove su obradili jeftinim materijalima. I nameštaj su nam dali. “Posle, kada kupite novi, ovaj bacite,” rekla je ona. Nameštaj iz njene bivše trosobne, u njen sadašnji jednosobni, ne bi stao ni u kom slučaju. Eto, nama je i bio potreban. Ja, inače, nisam ulazila u poslove oko renoviranja.
Nisam bila u mogućnosti. Trudnoću sam teško podnosila i do desetog meseca nisam mogla da ustanem iz kreveta. Na dvanaestoj nedelji, nakon pregleda, utvrđeno je da ćemo imati blizance.Svekrva, od radosti, nije mogla da zadrži suze. “Pravilno smo vam više uzeli,” rekla je.
Moji roditelji ceo ovaj čas živeli su za svoje zadovoljstvo. Kupili su auto, otišli u Egipat, na odmor. Nošenje blizanaca bilo mi je vrlo teško, morala sam čak nekoliko puta da ležim u bolnici. Svekrva je insistirala na porodu u privatnoj klinici. Gde je samo nabavila pare, posle troškova za renoviranje, ne mogu ni da zamislim. Moji roditelji su se pojavili tek na otpustu. Sa balonima. Samo to.
Mališani već imaju devet meseci. Moje zdravlje se normalizovalo. Mi sa Olgom Zaharivnom smo se za ove mesece oboje mučili sa blizancima. Da nije bilo svekrve, verovatno ne bih izdržala. Koliko sam zahvalna svekrvi, toliko sam povređena svojim roditeljima. Nisu mi pružili nikakvu pomoć od dana venčanja. Žive oni za svoju uživanciju. Napisala sam im pismo i sve im ispričala. Već davno. A odgovora nema.
