Anja je sina rodila bez muža. Ne, otac mu je, naravno, bio. Ali je nestao. Anja nije mogla da pronađe Igora. Znala je samo broj telefona njegovih roditelja. Kada je pozvala, rekli su joj da je Igor poginuo i spustili slušalicu…
Anja se vratila kod majke Svitlane. Otac ih je napustio kada je ćerki bilo deset godina. Od tada ih je majka podizala sama. Majka je, naravno, primila ćerku sa unukom.
– Ništa, devojčice moja, podići ćemo dečaka. Samo ne slušaj kumice. One će pričati, pa će se smiriti. – Kako se ispostavilo, te kumice u malom selu postale su najbliži rođaci Svete: sestra i tri njene ćerke.
– Pustile je u grad, i odmah u krevet s muškarcem. Isto kao majka, – počela je da ogovara Tamara. – Nemoj da lažeš, – branila je Svetlanu komšinica. – Tvoja sestra je udata, rodila je. – Ti, Tomko, pazi na svoje tri, – podržala je odbranu druga komšinica. – Videćemo kako će tvoje devojke da se pokažu. – Moje su skromne devojke. … Reklo se: “Ne sudite, pa nećete biti suđeni”. Tokom četiri godine, samo starija ćerka Tamare uspela je da zasnuje porodicu.
Dve druge su donosile decu majci. A mlađa čak dva puta. Tamara je psovala svoje ćerke kao krojač…Sergejku je već bilo četiri godine kada su iznenada, kao grom iz vedra neba, došli roditelji Igora kod Svitlane i Anje. Kako se ispostavilo, Igor je stvarno poginuo. Saobraćajna nesreća.
A kada je Anja pozvala, nije im bilo ni snage, ni volje da razgovaraju s njom. Obavestili su je: “Poginuo je” i na tome su zaboravili na nju. O tome da Anja čeka dete, nisu imali pojma. I dalje bi ostali u neznanju da nije bio prijatelj Igora. Nedavno, srećom, srećujući roditelje Igora, pitao je:
“Ko je to kod Anje rodio? Dečak ili devojčica?” On je i pomogao da nađu Anju. Baba i deda Sergeja bili su na sedmom nebu od sreće. Sada su imali unuka. Naslednika jedinog sina. Anja sa sinom išla je do roditelja Igora, a oni su dolazili kod Svitlane i snahe sa unukom. Sada im je život išao dobro.
