Ja višla za muža vrlo mladа i mi smo sa mužem živeli u kući njegovih roditelja. Porodica je bila patrijarhalna i svi su slušali njegovog oca. Tako se desilo da su u njihovoj porodici već treća generacija zaredom rađali samo dečaci. Tako su moju devojčicu odbili. Smatrali su da je dete ili ‘nakupljeno’, ili da sam ja neka oštećena osoba jer nisam mogla da rodim dečaka. Još neko vreme su trpeli mene sa detetom u njihovoj kući, a onda… Prvi put sam se udala za svog vršnjaka odmah nakon mature. Nismo imali svoj stan, pa smo živeli sa njegovim roditeljima. Od prvog dana je bilo jasno u kakvu patrijarhalnu porodicu sam dospela. Sve je rešavao otac i niko nije imao pravo da se protivi.
U stvari, to me nije previše smetalo dok nisam ostala trudna. Ispostavilo se da su u porodici čekali da se rodi unuk, i samo unuk. Već treća generacija zaredom u porodici su se rađali samo dečaci. Devojčice su smatrane nekim nedovoljno vrednim. Čak je moj muž bio uveren da devojčica od njega ne može da se rodi. Možda je žena bolesna ili neverna. Ovi razgovori su me jako povredili, pa sam odlučila da sve to popričam sa svekrvom. Ona me umirila, rekavši da je i ona u svoje vreme mnogo brinula zbog toga, ali vreme je prolazilo i ona je jednog za drugim rodila četiri dečaka.
Tako da ni ja nemam razloga da se brinem. Verovatno ću i ja roditi dečaka. Međutim, rodila sam devojčicu. Sve mame se raduju svojoj deci, a ja sam gorko zaplakala kada su mi rekli pol deteta. I bilo je vrlo uvredljivo videti razočaranje u očima oca deteta. Mnogo sam se brinula za svoju devojčicu. Na izlazu iz bolnice svekar nije došao. Svekrva i snaha su gledale dete i saosećajno ćaskale, ali muž je ostao ravnodušan prema svemu tome. A otac kuće se nije ni osvrnuo na dete. Stalno sam se nadala da će vremenom naučiti da voli moju devojčicu, jer ona nije bila kriva. Ali vreme je prolazilo, ništa se nije menjalo u njihovom odnosu prema detetu. Naprotiv, njen plač je vrlo nervirao muškarce u kući.
Svekrva je pokušavala da me podrži, ali situacija u kući je ostala napeta. A jednog prelepog dana, muž me jednostavno odveo kod roditelja i ostavio tamo. Stalno sam čekala da se predomisli i bilo mi je veoma sramota pred roditeljima. Ali roditelji mi ništa nisu zamerali. A tata mi je čak zabranio da mislim o mužu.
– Šta ti treba taj idiot, – govorio je. – Čovek koji je izdao svoje dete zaslužuje samo prezir. A ti ćeš sresti normalnog muža. I sve će biti u redu sa tobom i tvojom ćerkom. Tako je i bilo. Ponovo sam se udala. Iz drugog braka imam dva sina i svi zajedno živimo vrlo složno. Od rodbine po ocu, samo bivša svekrva pokazuje interesovanje za moju ćerku. Ona joj donosi poklone, viđa se sa njom na neutralnoj teritoriji. Moja devojčica je vrlo ljubazna i veoma mi je žao njenog oca, koji ne može da shvati šta je sam sebi oduzeo.
Tako da ni ja nemam razloga da se brinem. Verovatno ću i ja roditi dečaka. Međutim, rodila sam devojčicu. Sve mame se raduju svojoj deci, a ja sam gorko zaplakala kada su mi rekli pol deteta. I bilo je vrlo uvredljivo videti razočaranje u očima oca deteta. Mnogo sam se brinula za svoju devojčicu. Na izlazu iz bolnice svekar nije došao. Svekrva i snaha su gledale dete i saosećajno ćaskale, ali muž je ostao ravnodušan prema svemu tome. A otac kuće se nije ni osvrnuo na dete. Stalno sam se nadala da će vremenom naučiti da voli moju devojčicu, jer ona nije bila kriva. Ali vreme je prolazilo, ništa se nije menjalo u njihovom odnosu prema detetu. Naprotiv, njen plač je vrlo nervirao muškarce u kući.
Svekrva je pokušavala da me podrži, ali situacija u kući je ostala napeta. A jednog prelepog dana, muž me jednostavno odveo kod roditelja i ostavio tamo. Stalno sam čekala da se predomisli i bilo mi je veoma sramota pred roditeljima. Ali roditelji mi ništa nisu zamerali. A tata mi je čak zabranio da mislim o mužu. – Šta ti treba taj idiot, – govorio je.
– Čovek koji je izdao svoje dete zaslužuje samo prezir. A ti ćeš sresti normalnog muža. I sve će biti u redu sa tobom i tvojom ćerkom. Tako je i bilo. Ponovo sam se udala. Iz drugog braka imam dva sina i svi zajedno živimo vrlo složno. Od rodbine po ocu, samo bivša svekrva pokazuje interesovanje za moju ćerku. Ona joj donosi poklone, viđa se sa njom na neutralnoj teritoriji. Moja devojčica je vrlo ljubazna i veoma mi je žao njenog oca, koji ne može da shvati šta je sam sebi oduzeo.
