Otac je stajao na kiši i gledao u daljinu. Sećao se dve najrođenije i najvoljenije žene. Pozvala ga je ćerka. Glas ćerke vratio je Andreja u stvarnost. Pozivala ga je na ručak. Andrej je ušao u kuhinju i video mršavog momka za stolom. Nastja je postavljala sto. Upoznala je Igora sa ocem.
Oni zajedno studiraju na fakultetu… Posle ručka, Ljuba je obavestila oca da je trudna i da će uskoro imati venčanje. Razumela je da će otac teško prihvatiti situaciju, ali nije mogla da ga drži u neznanju. Izvinišavši se pred Igorom, otišla je do oca. Andrej je ponovo otišao u svoja sećanja.
Bio je zaljubljen u nju. Imala je prelepo ime. Nije mogao da se odluči da je upozna; onda je ona otišla. Nakon nekog vremena saznao je da Vire više nema. Za Andreja je to bio udarac. Često je obilazio njen grob, donosio cveće.
Ponekad je viđao kako dolazi neka žena, čekao je da ona ode, pa je prilazio grobu. Jednom su ipak morali da se sretnu oči u oči. Odmah je pretpostavio. Bila je to rođena sestra Vire. Ličila je na nju kao dve kapi vode. Andrej je izgubio dar govora. Gledajući ženu, muž je shvatio da u njoj vidi Viru, isti pogled, iste omiljene oči.
Andrej je zaplakao. Nadja je sela pored njega i obgrlila ga oko ramena, zatim ga je pozvala u svoj dom, ljubazno mu ponudivši šoljicu čaja. Ceo večer je zvao njeno ime Vera, ne shvatajući to. A potom je kleknuo i zamolio je da se uda za njega.
Kako god da čudno zvučalo, Nadja je pristala. Ubrzo je ostala trudna, Andrej je bio u ekstazi od sreće. Na svet je došla devojčica, sa očima koje su bile tačno kao što su bile kod Vere. Roditelji su je nazvali Ljubov. Posle petnaest godina njihovog srećnog porodičnog života, Nadje nije bilo.
Prošle su već nekoliko godina, ali bol zbog gubitka nije prestajala… Ubrzo je Ljuba rodila devojčicu. Andrej je zamolio da je nazovu Verom. Ljuba je pristala. Na Andrejevom licu se konačno pojavila osmeh, sanjalački osmeh, a u njegovim očima se pojavio život.
