U našoj kući živela je vrlo dobra porodica. Nedavno je ta porodica nasledila kućicu od bake i preselila se u selo: savetovali su ćerki da više diše svež vazduh. Tako su odlučili da pobegnu od gradske gužve. Bračni par je prodao svoj stan i izgradio kuću kod bake. Majka je bila učiteljica geografije u školi, otac je radio kao knjigovođa, a ćerka je išla u školu. Ujutro su svi zajedno izlazili iz kuće, a uveče se vraćali u selo.
Svo slobodno vreme provodili su zajedno radeći kućne poslove i brinući o imanju. Međutim, majka je počela da primećuje da devojčica sve češće nestaje. A i mnogo hrane uzima sa stola.
Čudno, jer ona jako malo jede. Majka je ušla u sobu ćerke i videla na stolu poruku: „Dođi večeras u Babičin dom“. Pozvala je muža. Muž je postao uznemiren, jer rukopis nije bio njen. Muž je naredio ženi da ostane kod kuće, a sam je požurio tamo. Odlučio je da stane kod Babičine kuće i da vidi s kim se ćerka sastaje.
U kući se nazirala senka starije žene.Muž je ušao u sobu. Videvši oca, ćerka je bila veoma iznenađena, jer nikome nije ništa rekla. Starija žena je pobledela, ali devojčica ju je ohrabrila, rekla je da je on njen otac i da ne treba da se boji njega.
Baba se nasmešila i rekla: „Imate divnu ćerku, ona mi je spasila život“. Iz priče je postalo jasno da je ćerka starije žene poslala u dom za stare, iz kojeg je ona pobegla. Njena ćerka je do tada prodala kuću, i starija žena je završila na ulici.
Tako su se upoznali na ulici. Devojčica je dala baki novac za autobus i ponudila joj da živi u njihovoj kući. Kasnije su bračni par pomogao baki da se smesti. Kupovali su joj hranu i lekove. A postupak ćerke je pokazao da su na pravom putu u vaspitanju svoje dece.
