Mi i muž smo odlučili da zamenimo prozor u jednoj od soba stana, pozvali radnike, došli su, uradili merenja i rekli da će nas pozvati čim bude gotovo. Nazvali su nas u nezgodnom trenutku, rekli da je sve spremno i da dolaze, a ja sam bila sama kod kuće, nisam znala šta da radim, jer muž i sin nisu bili tu.
Rekla sam mužu, a on je rekao da neka dođu, jer će radovi trajati dva sata. Ja inače veoma vodim računa o čistoći i urednosti u kući, ali ne volim kad nepoznati ljudi razgledaju svaki kutak, pa sam zatvorila vrata ostalih soba, a ostavila otvorenu samo onu sobu u kojoj je trebalo da zamene prozor.
Došli su radnici, pozdravili se nekako bezobrazno, ali nisam obratila pažnju na to. Kasnije je jedan od tih radnika počeo da otvara vrata jednu po jednu i pitao u kojoj sobi treba da zamene prozor. Rekla sam mu da nije potrebno da otvara vrata jer su oni stranci u ovom domu.
Pokazala sam mu sobu, a sama otišla u kuhinju da pijem kafu, i nećete verovati, ceo proces rada trajao je pet sati, iako su mogli da završe za najviše dva sata. Sedela sam u kuhinji, pila kafu, i jedan od radnika, onaj koji je otvarao vrata, ušao je i rekao da su ogladneli i pitali šta će im ponuditi. Rekla sam da su došli da rade, a ne da sede sa mnom i piju čajeve.
Pogledao me je ozbiljno i nezadovoljno, rekao da se ponašam neljudski, ali ja to ne smatram tako, jer im nisam obećala da ću ih hraniti. Ranije, kada su radnici dolazili, donosili su svoju hranu, ne razumem zašto bih se stidela što ne želim da sedim za stolom sa nepoznatim muškarcima.
Posle mojih reči, oni su suvo rekli da su završili posao i da idu, zahvalila sam im i zatvorila vrata. Čini mi se da nisam uradila ništa loše, jer nismo se dogovorili da ću ih hraniti, a suma koju smo platili nije mala.
