Otišla sam na voždalju. Imala sam planiranu putovanje u grad na nekoliko dana. Na voždalji sam videla mladu devojku. Sasvim mlada, lepa, sedela je i gledala kroz prozor, tiho plačući. Imala je zbunjen izraz lica. Pored nje je stajala mala torba, ali nešto mi je govorilo da ona ne čeka voz. Putovala sam u ponedeljak i vratila se tek posle pet dana.
Devojka je i dalje sedela na istom mestu. Odlučila sam da priđem i razgovaram s njom. Očigledno je trebala pomoć. – Izvinite, devojko, da li je sve u redu? Samo sam primetila da vas vidim ovde već više puta i pretpostavljam da ste ovde bili celu vreme. – Izbacili su me iz kuće. Ja ovde živim, – rekla je devojka, a suze su joj klizile niz obraz. Počela sam da se interesujem za detalje njenog života.
Ispostavilo se da je devojka – siroče. Zove se Eva. Odlučila sam da pozovem Evu kod sebe. Pojela je, ugrijala se i nastavila da priča svoju životnu priču. Kada je napunila dvadeset godina, došla je u veliki grad, upoznala budućeg muža, civilnog partnera. Njihova veza je brzo napredovala, i ubrzo se devojka preselila kod njega.
Muž je često zlostavljao, jer je znao da je nema ko zaštiti. Čini se da muž nije hteo da napravi porodicu sa njom, pa kada je saznao da je devojka trudna, izbacio ju je iz kuće. Otišla je na voždalju i voždalja je postala njen dom. Ali stvar je u tome što će uskoro roditi, a u selu nema normalnog lekara koji bi je primio.
Zato sam odlučila da će ona živeti kod mene i da ću joj pomoći koliko mogu. Zamolila sam pomoć od poznanika i prijatelja. Doneli su dečju odeću, flašice, čarape, čak su uspeli da pronađu i kolica. Ubrzo je na svet došla Vasilina. Kada je devojčica krenula u vrtić, zaposlila sam Evu u fabrici.
Dobro se pokazala kao profesionalac i ubrzo su je unapredili na poziciju menadžera. Eva i Vasilina su postale neizostavan deo mog života i veoma važni ljudi za mene. Vasilina me zvala bakom, a Eva mamom. Nedavno je Eva čak dobila ponudu za brak od sina direktora fabrike. Momak je veoma dobar, moje devojčice su u sigurnim rukama. Često me posećuju. Veoma sam im zahvalna što me ne ostavljaju samu u starosti.
