Moj svekar je veoma čudna osoba. On je pravi ženskaroš, ali ne običan. Takav kao on još treba tražiti. Imao je tri zvanična braka, a ono što je bilo vanbrakovno, za njega se ne računa. Ima mnoštvo dece, sa nekima se čak i ne viđa, pa samim tim nikada nije plaćao alimentaciju.
Za sebe je zadržao samo jednog sina – Igora iz prvog braka, koji je postao moj muž. Svekar ima čudna pravila života. On smatra da prava ljubav traje tri godine, a sve što dolazi posle toga je samo suživot. I nema smisla gubiti vreme na to, jer oko nas ima mnogo zanimljivih žena.
Zato je on napustio sve svoje žene posle tri godine i krenuo u potragu za nečim novim. Prvih tri godine svekar me jednostavno obožavao. Vozio me na posao, davao lepe poklone, odmah je bilo jasno da zna kako da se dopadne ženi.
A onda, kada smo sa Igorom dobili ćerku, prošla je četvrta godina braka, i primetila sam da se svekar promenio u odnosu prema meni. Počeo je da mi ukazuje na moje sitne nedostatke kod kuće, govorio da sam zaboravila kako dobro kuvam.
Nije se čak ni postideo i pravo je rekao da je Igoru vreme da potraži neku drugu. Moj muž je stalno upućivao očeve primedbe, govorio da ne namerava da napusti ženu i dete, da me voli. Ali njegov otac je samo odmahnio rukom.
On je jednostavno uveren da će Igor mene ostaviti. Poznajem svog muža, on je po prirodi monogaman, i vidim da me voli iskreno i duboko. Samo što me neprestani nagoveštaji od strane svekra neizmerno iritiraju. A nedavno je rekao nešto ovako: -„Sinko, kad se razvedeš, samo nemoj uzeti ćerku. Ne trebaju nam dodatne žene u kući.”
