Baba Manja je rano izgubila muža i sama je odgajala sina. Vasa je bio nežan dečko, saosećajan, ali se oženio živahnom devojkom. Radila je u prodavnici i svako veče donosila po flašu rakije. Baba Manja se bojala da će se opiti. Tako je i bilo. Zbog toga su izgubili posao, a potom su počeli da kradu, povezali se sa nekom gangom sličnom njima.
Čak su i iz Baba Manjinog doma odneli sve što su mogli. Zbog briga su joj oduzeli noge, i ona je sama tražila da je smeste u dom za stare. Susedka u njenoj sobi bila je baba Katja. Baba Katja se posle udarca jedva kretala. Zato je na dan kada su očekivali posetioce temeljno prešla krpom sve kutke. Umorila se i legla na krevet. Priča babe Katje bila je malo drugačija.
Sin joj je bio sasvim uspešan, radio je kao inženjer u fabrici. Sin sa porodicom živeo je u zajedničkom stanu. Nisu mogli brzo da dobiju svoj stan, pa je sin nagovorio roditelje da prodaju svoju kuću u selu i presele se kod njih. Gledajući to, pomislili su da će sa stanom sve ići brže, pogotovo jer je muž babe Katje bio ratni veteran.
Tako je i bilo, dobili su stan, starijim ljudima dodelili posebnu sobu. Samo što nisu mogli da uživaju u starosti. Muž babe Katje tiho je iščeznuo – život u gradu mu nije ležao. Tada je i baba Katji došao udarac. Htela je da ide za mužem, ali očigledno to nije bila njena sudbina. Briga o svekrvi bila je naporna za snahu. Počeli su skupi razgovori i nerazumevanje. Baba Katja se nije ljutila i zamolila sina da je smeste u dom za stare. Sin se opirao, ali nije dugo.
I evo ih, dve ruine, doživljavaju zajedno i čekaju svoje sinove danas u goste. Sin babe Katje za to vreme dospeo je u zatvor, pokajao se i pisao majci pokajnička pisma. Danas je baš završavao njegovu kaznu. Još nije bilo poznato da li će stići ili ne. Dobro je bar što baba Katjina sin pozitivan.
Vreme je prolazilo, predvečerje, nijedna baba nije bila posetena. Ali onda je ušla sestra Hanuša:
-Baba Manja, a ima li vaš sin mladež na vratu?
-Ima, – baba Manja se čak trznula.
-Pa, igrajte! Tu je, u našoj ostavi. Došao prljav, smrznut, sedeo tamo i plačkao. Sramilo ga je da vam se pokaže u takvom izdanju.
-A kako da mog sina zagrejem, nahranim?
Anja se veselo nasmejala:
-Ne brinite, već smo zagrejali i nahranili vašeg sina. Ujutro će vas posetiti. Tako da, spavajte mirno.
Baba Manja je pogledala susedku. Ležala je, zagledana u plafon. Baba Manja se preplašila – da li je živa? Onda je primetila kako joj suza klizi niz slepoočnicu. “Plači, mila, plači. Možda ti bude lakše,” pomislila je baba Manja.
