Ova priča se desila nedavno, kada je moj muž uzeo dva ulaznica za sebe i sina za Svetsko prvenstvo. Bili su strastveni navijači fudbala. Sin je došao sa svekrvom, s kojom se nismo slagali. Odbijala je da ga pusti samo, pa nije bilo drugog izbora nego da se složim.
Držala sam se po strani, bila neutralna u komunikaciji, a ćerku sam pokušavala da ne puštam dugo kod bake. Ko zna šta može da joj kaže, kako će da je okrene.
U utakmici je pobedila omiljena ekipa mojih muževa – i celu nedelju sam slušala njihovo komentarisanje i razgovore. Ali to ništa: tiho sam trpela, dok svekrva nije dala do znanja da treba da proširimo kuću, napravimo renoviranje, dodamo sobu za goste, jer imamo novca za to.
Zatim je prešla u našu kuhinju, nazvavši me lošom domaćicom, pripremila je raznu hranu, koju sin nije ni dotakao. To joj nije bilo dovoljno: stalno je pritiskala mene, jer sam odbijala da hranim sina glupostima i naterala ga da jede zdravo.
I muž se ponaša čudno, stalno je oko nje, upucava se. Poslednja kap za mene bila je ono što sam videla u kupatilu. U kupatilu je bila ostavljena prljava donja garderoba iza mačje posude.
Izgubila sam živce i oterala sve troje – sina, muža i svekrvu, jer detetu treba mir među roditeljima i udobnost u domu, a ne stalni skandali i nesporazumi. Muž može da poseti ćerku kad god poželi, neću mu smetati.
Ne znam šta da radim: ovako ne može da traje, ali ne želim da uništim porodicu. Kako da postupim? Možda da prestanem da komuniciram sa svekrvom ili da postavim ultimatum mužu, jer ako mu zaista stalo do nas – uradiće sve da nas usreći.
