Išla sam na železničku stanicu. Imala sam planiranu putovanje u grad na nekoliko dana. Na stanici sam videla tužnu devojku. Skoro mlada, lepa, sedela je, gledala kroz prozor i tiho plakala. Imala je zbunjen izgled. Pored nje je stajala mala torba, ali nešto mi je nagoveštavalo da ona ne čeka voz.
Otišla sam u ponedeljak i vratila se tek za pet dana. Devojka je i dalje sedela na istom mestu. Odlučila sam da priđem i pričam s njom. Očigledno joj je bila potrebna pomoć.
– Izvinite, devojko, da li je sve u redu? Samo vidim vas ovde već više puta i pretpostavljam da ste sve ovo vreme bile ovde.
– Izbacili su me iz kuće. Živim ovde, – rekla je devojka, a suze su joj klizile niz obraz.
Počela sam se interesovati za detalje njenog života.
Ispostavilo se da je devojka – siroče. Zovu je Eva. Odlučila sam da je pozovem kod sebe. Pojela je, ugrejala se i nastavila da priča svoju životnu priču. Kada je napunila dvadeset, došla je u veliki grad, upoznala budućeg muža, svog izabranika. Njihova veza se brzo razvijala, i ubrzo je devojka otišla da živi s njim.
Muž je često zlostavljao, jer je znao da nema nikog ko bi je zaštitio. Činilo se da muž nije hteo da napravi porodicu s njom, pa je kada je saznao da je devojka trudna, izbacio je iz kuće. Otišla je na stanicu i železnička stanica je postala njen dom. Ali stvar je u tome što je uskoro trebala da rodi, a u selu nije bilo dobrog lekara da bi je primio u bolnicu.
Zato sam odlučila da ona živi kod mene i da joj pomognem koliko mogu. Zamolila sam pomoć od poznanika i prijatelja. Doneli su dečiju odeću, razne flašice, čarape, čak su uspeli da pronađu i kolica. Ubrzo je na svet došla Vasilina. Kada je devojčica otišla u vrtić, zaposlila sam Evu u fabrici.
Dobro se pokazala kao profesionalac u svom poslu, i ubrzo su je unapredili na menadžera. Eva i Vasilina postale su nezamjenjiv deo mog života i veoma važni ljudi za mene. Vasilina me zvala bakom, a Eva – mamom. Nedavno je Eva čak dobila ponudu za brak od sina direktora fabrike. Momak je veoma dobar, moje devojke su u sigurnim rukama. Često me posećuju. Veoma sam im zahvalna što me ne ostavljaju samu u starosti.
