Orisja je bila prva lepotica u selu. Glasine o njenoj lepoti proširile su se po okolini. Čak su i momci iz susednih sela počeli da trče za njom. Svi su želeli da steknu njeno naklonost. Ali Orisja je praktično sve odbijala. Podsmevala se svojim obožavaocima. Roditelji su klimali glavom.
-Možda ne trebaš tako grubo odbijati sve? Možeš da ostaneš sama. Doći će još momaka, ali onda će te odbaciti, – rekao je otac.
-Pa šta? – slegnula je ramenima devojka.
– U selu ionako nema dostojnih momaka. Veridženi mi treba da tražim u gradu.
Roditelji su se preplašeno pogledali.
– Gluposti!
Ali Orisja nije volela da sluša. Ubrzo je otišla u grad, a roditelji nisu mogli da joj prepreče put. Posle toga nije zvala i nije dolazila. Roditelji su se na početku veoma zabrinuli, ali su kasnije pomireni.
Međutim, u selu su ljude mučila pitanja. Gde je nestala Orisja? Zašto ne posećuje svoje stare roditelje? Da bi izbegli pitanja na koja nisu imali odgovore, roditelji su izmislili priču da se Orisja udala za bogatog biznismena i otišla u inostranstvo.
Vremenom je interesovanje za ovu temu utihnulo.
Orisja se pojavila na pragu roditeljske kuće posle osam godina. Kada je majka pogledala, nije odmah prepoznala svoju ćerku. Orisja se veoma promenila, ostarila je kao da je prošlo dvadeset godina. Na licu su bile brojne bore, nekoliko pramenova je čak posivelo. A sve to u tridesetoj godini!
Majka je zagrlila ćerku i zaplakala. Nažalost, Orisja nije zatekla svog oca, on je tada već bio preminuo. Svi u selu su bili veoma iznenađeni. Majka nije postavljala ćerki suvišna pitanja. Bilo je očigledno da je život bio težak i da ona ne želi o tome da govori.
