Olena je rano izgubila svoju voljenu sestru, Tamara je preminula kada je imala samo četrdeset godina. Nakon sestre, Olena je počela da se brine o njenom sinu, jer iako je Pavlik tada imao dvadeset godina, bio je potpuno nepripremljen za odrasli, samostalan život. Tokom nedelja kada je živeo sam, u kući je nastao takav haos da je Olena morala da se bavi čišćenjem nekoliko dana.
Ali momak, ostavši sam u stanu, nije dugo bio neženja. Kada je u njegovom životu pojavila Alisa, Lena se prvo jako obradovala što je u kući došla žena, ali potom je otkrila da Alisa uopšte nije zainteresovana za ulogu domaćice, više voli da troši pristojnu platu Pavlika.
Na porodičnim okupljanjima u početnom periodu, Alisa se ponašala skromno, sedila u kutu i slabo govorila. Međutim, nakon što su se Pavlik i ona venčali, postalo je nemoguće ućutkati je. Svojim nezadovoljstvom u vezi sa novcem, ona je svima kvari raspoloženje, pa su ih vrlo nerado pozivali, ali su ih ipak pozivali, poštujući sećanje na Tamaru. Poziv im uopšte nije bio važan, mogli su i jednostavno doći u posetu da jedu o tuđem trošku.
-Ponovo su došli kod nas, – nezadovoljno je promrmljala Olena kćerka.
Olena je pokušavala da brani nećaka:
-Katja, šta ti je, pa nisu oni nama strani ljudi.
-Samo nas zasite, mama, i pokvare raspoloženje.
-Ovaj put su doneli paket, možda su nam nešto doneli kao poklon, previše si stroga prema njima.
Katarina je pogledala majku sa očiglednim sumnjama:
-Aha, sigurno, mama, ti si naivna, od njih ne možeš očekivati poklone.
Olena je postavila sto, a kada su gosti lepo jeli, Alisa je otvorila svoj paket i iz njega izvadila nekoliko velikih kutija. Olena i kćerka su se pogledale.
-Teta Olena, mogu li poneti sve što je ostalo? Sada sam trudna, moram jesti za dvoje.
Alisa je govorila kao da ništa nije bilo, a Olena i kćerka nisu mogle da sakriju svoje iznenađenje. Čak ni od nje niko nije očekivao nešto ovako.
