Preko 30 godina smo se sa ženom razveli. Posle razvoda nisam plaćao alimentaciju, jer je žena sa ćerkom preselila u drugi grad. U početku sam zvao ženu da razgovaram sa ćerkom, ali onda je i to prestalo. Ostaо sam potpuno sam. Privatni život mi nije išao. Nisu se sastajali ni odnosi, nisam se ženio narednih nekoliko godina. I iskreno, nisam ni želeo.
Hteo sam samo da obnovim odnose sa ćerkom… Tako sam živeo sam više od 15 godina. Moj život je bio monotoni i dosadan. Ali to je bilo do trenutka kada sam dobio poruku na društvenim mrežama od svoje ćerke sa rečima: “Mrzim te. Kako ti može biti svejedno za nas?”
Ispostavilo se da je moja ćerka nekoliko godina borila sa bolešću, a nedavno je imala tešku operaciju… Nisam znao za to. Nakon toga, pokušao sam da obnovim našu komunikaciju, ali ona je uvek odgovarala suvo i indiferentno.
Posle godinu dana, upoznao sam ženu, odlučili smo da se venčamo. A nakon pola godine od venčanja, dobili smo sina. Hteo sam da podelim tu srećnu vest sa ćerkom, ali i tu smo se posvađali: rekla je da je žena prevarila i da je njen sin.
Naravno, nisam poverovao. Kasnije sam saznao da sam postao deda. Tražio sam od ćerke da mi da tačnu adresu da bih mogao da vidim unuku. Na moje iznenađenje, ona je to učinila. Cela porodica smo otišli kod nje u posetu, ali ona je rekla da nemamo pravo da pređemo njen prag.
Dugo sam mučio noću, razmišljao zašto je ćerka tako reagovala na nas i setio se njenih reči o mojoj ženi. Samo iz radoznalosti sam uradio test sa svojim sinom. Ispostavilo se da je ćerka bila u pravu. Nakon toga sam podneo zahtev za razvod. Pošto je moj dom bio upisan na ženu, ostao sam na ulici, bez ničega. Nemam rodbine. Ćerka, jedina rodbina, ne želi da me vidi i čuje. Šta da radim? Kako da živim dalje, a najvažnije, od čega?
