Na početku leta došla sam u posetu mojoj majci u selo. Pa, naravno, teško je to nazvati posetom, jer sam došla da joj pomognem. Moja majka nije uspela da okopi sve krompire: bili su prekriveni korovom.
Odlučila sam da joj pomognem jer nije mogla da se snađe sama. Okopali smo krompire i leje, odmorili se jedan dan, a zatim sam počela da se spremam da se vratim kući.
Moja majka je nekako nesigurno kružila oko mene, a onda mi je rekla da je dala novac mojoj sestri Nini i počela da se žali da nema novca i da ove godine nema čime da kupi ugalj i drva za zimu, da bi grejala kuću.
Obećala sam mami da ću joj dati novac, ali nisam rekla ništa ni njoj, ni sestri. Osećala sam se toliko loše, jer se ispostavilo da je moja majka dala novac jednoj ćerki, a drugoj ga oduzela.
Ali ja i sestra imamo iste prihode, živimo na isti način. I 1. avgusta me je mama pozvala. Zamolila me da planiram odmor za kraj avgusta, jer je imala potrebu za pomoći pri kopanju krompira: ove godine ih je bilo mnogo i mama nije mogla da se snađe sama.
Moja mama mi je odmah objasnila da je sestra kupila kartu za Tursku na početku leta, pa neće doći. A ja ni ne znam šta da joj kažem. Da li biste mogli da me posavetujete šta da radim? Žao mi je mame i ovo nije ljudski. Da li sam lošija od svoje sestre?
