Ja čovek već u godinama, imam 59. O 19-oj sam se oženio. Sa suprugom sam bio u braku čak 40 godina. Prolazili smo kroz mnogo toga: svađali smo se, planirali da se razvedemo, na neko vreme smo se rastali, a potom se ponovo pomirili. Ukratko: prošli smo kroz vatru, vodu i bakarne cevi.
Ali nisam se oženio sa suprugom zbog velike ljubavi. Jednostavno mi se dopala, pa sam je pozvao da se uda za mene. Nikada u životu nisam bio zaljubljen, uvek sam zadirivao prijatelje koji su govorili o svojim devojkama kao o nebeskim bićima. Nikada to nisam razumeo. Tako je bilo dok nisam upoznao nju. Sa njom sam počeo da živim na novi način.
Moj život je dobio nove boje, osetio sam se kao mladi dvadesetogodišnji momak. Supruga mi kaže da napustim porodicu, ali ne mogu jednostavno da uzmem i zaboravim sve što sam živeo sve ove godine. Osim toga, ako odem kod nove žene, niko od rodbine neće razumeti.
A čuo sam priče o tome kako muž ode kod mlade ljubavnice, a ona ga ostavi i on ostane pored razbijene vaze. Ali da bi nešto novo pronašao, moraš nešto da se odrekneš. Nalazim se između dva vatre. Sa obe strane – voljene žene. Jedna mi je darivala svoju ljubav i brigu svih 40 godina. Podržavala me, tugovala sa mnom i radovala se mojim uspehasima. Ona mi nije samo supruga, već nešto mnogo više.
