Mene zvate Viktorija i sasvim nedavno sam se udala za Juru. Mi smo sa njim vršnjaci, oboje imamo po dvadeset godina. Mi sa mužem smo kao srodne duše, veoma se volimo. Verovatno je jedini koji je Juri bliži od mene – njegov brat blizanac Ljosa. Oni su veoma slični jedan drugom, toliko da ih ponekad čak i roditelji pomute. A oni koriste svoju sličnost i stalno se šale i zezačuju sve oko sebe. Na iznenađenje, imaju ne samo istu spoljašnjost, već i iste interese. Da biste razumeli, čak su i iste tetovaže uradili.
Uglavnom, oni sa zadovoljstvom održavaju svoju sličnost i to ih veoma zabavlja. Moram da priznam da ih i sama često pomešam. A muž se uvek smeje na moj račun. Svaki put mi je malo neprijatno zbog toga, ali to jednostavno treba prihvatiti kao činjenicu i živeti s tim. Braća često vole da se zevaju na moj račun. Ipak, nažalost, nisam znala da moj muž uopšte ne poznaje granice i da će sve to da se okrene.
Htela sam da mu zagrejim večeru, ali on je rekao da sam sedela i odmarala, a da će on sve da reši sam. Na kraju je naručio hranu i doneo nam. Bila sam prijatno iznenađena, jer već dugo nismo imali takve romantične večeri. Sjajno smo sedili, lepo jeli, pričali i otišli na spavanje. A ujutro, kad sam se probudila, Jure više nije bilo kod kuće, a ja sva ushićena spremala se i otišla na posao. Tada nisam znala koji me to iznenađenje čekalo. Nažalost, Jura nije došao sam, već sa bratom.
Bila sam veoma srećna što ga vidim i već sam htela da postavim sto, ali oni su počeli da se smeju i pričaju mi da je juče Jura bio kod roditelja, a do nas je došao Ljosa. Skoro sam pala u nesvest. Pred očima su mi bile samo slike jučerašnje večeri.
A Juri je bilo zabavno – samo se smeškao i rekao da je hteo da vidi da li mogu da ga pomesim sa bratom u intimnom životu. Možete da zamislite kako je bilo čuti nešto ovako od svog muža. Osećala sam se prljavo i iskoršćeno. Jure je rekao da se opustim jer on to ne smatra neverstvom. A ja nisam mogla da nađem mesta za sebe.
Posle tih reči nisam izdržala i počela sam da plačem, a zatim sam izašla iz kuće. Ne mogu da shvatim kako je moguće otići tako daleko. Na kraju sam otišla kod roditelja i kod kuće se nisam vratila. Muž me je zvao sto puta dnevno, molio da ga saslušam, govorio da ne treba da uništavamo naš brak zbog jedne neuspele šale. Ali ne mogu više da živim sa osobom kojoj uopšte ne verujem i u bilo kojem trenutku očekujem od njega neku podvalu.
