Tata, hvala ti što si se pojavio u mom životu… Post zahvalnosti svim onim muškarcima koji su uradili kao moj otac. Moja mama me rodila vrlo rano. Izračunala sam da je imala 17 godina kad me je rodila. Oca nisam poznavala. Mama mi o njemu nije pričala, a meni nije bilo previše interesantno. Zašto da se interesujem za osobu kojoj je svejedno za tebe?
Imala sam 9 godina kada me je mama upoznala sa svojim mužem. Vrlo nevoljno sam ga prihvatila. Nije mi se ni najmanje dopadalo što će u našoj porodici biti još neko. Tipično dete koje ne razume sve potrebe odrasle osobe. Mami je tada bilo 26 godina, a njenom mužu 30. Preselila sam se sa mamom u mužev stan. Dobila sam svoju sobu. Svi smo zajedno išli u park, u kafić.
Razumela sam da je sve to rađeno zbog mene, da bih bolje počela da se odnosim prema muškarcima. Ali ne. Smatrala sam da smo mama i ja savršena porodica i da nam niko više nije potreban. Mama je završila u bolnici. Prvo su joj uradili operaciju u gradskoj bolnici. Posle nedelju dana je izašla, ali mami nije bilo bolje – temperatura nije opadala, počela je da lupa. Ujak Saša (tada sam ga tako zvala) je počeo da zove nekuda, a zatim je sleteo mamu u auto i otišao.
Vratio se bez auta i bez mame. Posle godina sam saznala da je mami morala da uradi drugu operaciju u privatnoj klinici. A ujak Saša je platio klinici svojim autom, koji je tek bio kupljen direktno iz salona. Tokom nedelje se otarasio svoje kolekcije retkih vina. Imao je veoma veliku kolekciju. Sećam se da je mama još bila u klinici, a ja sam ga pitala gde je nestao auto, a ujak Saša je odgovorio:
„Zamenio sam ga za zdravlje tvoje mame.” Ova fraza me tada baš zarežala. Još uvek se sećam kako ju je govorio ujak Saša. Od tada sam drastično promenila svoje mišljenje o njemu. Upravo tada sam počela da ga zovem tatom. Nakon nekoliko godina pomogao mi je da upišem univerzitet, jer nisam imala dovoljno bodova. Šteta što je takva osoba ušla u moj život kada sam imala 9 godina… Da je on bio moj otac od početka…
Ali znate, sva ta finansijska pitanja za dete nisu baš toliko važna. Sećam se kako mi je pomagao sa lekcijama, kako smo zajedno igrali odbojku u troje i kako smo zajedno pravili “planinarsku” tortu od kvasca i kondenzovanog mleka. I, naravno, posebna zahvalnost za to kako je komunicirao sa mojom mamom. Sećam se sve te ljubavi koju je unosio u svoje reči, kako je mazao moju mamu po kosi. To je bilo pravo srećno vreme. Hvala ti, tata, što si učinio moju mamu srećnom!
