umem odluku oca. Karakter moje mame je prava noćna mora, ako to kažem blagim rečima. Ona je vrlo glasna i bučna žena koja voli da pravi skandale ni zbog čega. Moj otac je potpuna suprotnost. On je vrlo miran i razuman, čini mi se da sam više slična njemu. A sestra Marina je potpuna kopija mame.
Uvek mi je bilo sramota zbog ponašanja mame na roditeljskim sastancima. Mogla je da pravi toliku galamu zbog skupljanja novca za zavese ili za fond razreda. Marina nije volela da uči, ali je znala da vara, da bude lukava i da prepisuje. Zbog tih vragolija, mama je hvalila Marinu.
Ja nisam volela takve stvari, pa sam uvek sve učila sama i pošteno polagala ispite. Tata je podržavao moj stav. Posle razvoda, Marina je potpuno prestala da komunicira sa ocem, a ja sam održavala bliske odnose sa njim, iako je otišao u drugi grad. Posle završetka škole, odlučila sam da ću upisati fakultet tamo gde živi moj otac.
Mama je bila protiv, a tata me je pozvao da živim sa njim. Preselila sam se. Na četvrtoj godini sam upoznala svog muža. Posle diplomskog rada, odmah smo se venčali. Samo što su roditelji mog muža imali veoma loše zdravlje. Posle 5 godina su umrli jedan za drugim.
Tokom svadbe, pozvala me mama: razgovor je ostavio veoma neprijatan utisak na mene. – Saosećam, naravno, ali koliko ja znam, roditelji tvog muža su imali dobar, veliki stan. – Da… uskoro ćemo se preseliti tamo. – Pa dobro, onda te ušteđevine koje ste ti i muž skupljali ove godine, možeš da prebaciš sestri.
– Zašto to odjednom? – Pa, ona ima dvoje dece, nije im lako. A vi nemate dece, i još plus stan. Nisam želela da nastavim razgovor sa mamom i isključila sam telefon. U ovako teškom trenutku ona zove samo da bi sredila finansijsku situaciju Marine, još i na moj račun. Bilo mi je veoma žao. A novac sam dala ocu.
