Prijateljica i koleginica s posla nedavno mi je podelila svoje utiske sa odmora.
„Slušajte, odmor je, naravno, bio fantastičan, ali najimpresivniji deo me čekao kod kuće“.
Zaintrigirala nas je toliko da smo svi želeli da čujemo ovu priču do kraja.
Uglavnom, stigla je kući i odlučila da bi bilo dobro da počisti stan. Prvo je rešila da izbaci smeće. Nije ni stigla da se presvuče, izašla je u hodnik u svečanoj haljini. I odjednom je neko uhvatio za ruku s leđa. Okrenula se, a tamo je bio komšija koji živi naspram. On je nov u ovom stanu, pa se još nismo stigli dovoljno upoznati.
On je započeo razgovor – i to na najneočekivaniji način.
-Marina, izvinite što govorim direktno, ali: udate se za mene.
-Šta? O čemu pričate?
-Izvinite, tu je jedan detalj: budite moja žena samo 15 minuta.
-Da, šta vam se desilo? Objasnite.
-Uglavnom, živim u ovom stanu sa devojkom, ali sam nedavno saznao da me vara. Rekao sam joj da se pokupi iz mog stana, ali me ne sluša. Hajde da je prevarimo.
Ja sam po prirodi uvek bila avanturista, pa sam za dodatnu sigurnost povela i komšijsku decu.
To su bile sestre, od 8 i 11 godina. Iskoristile su decu da u zakazano vreme utrče u njegov stan sa radosnim povicima: “Tata, mi smo kod kuće”. Zatim je došao moj red: ušla sam u stan, a na sofi je sedela ta ista devojka. Počela sam da vičem na nju, rekla sam da zovem policiju. Naravno, nije mogla da shvati šta se dešava oko nje. Brzo je ustala sa sofe, izvinila se, bacila ključeve na sto – i pobegla.
Eto, tako to ide. Izašla sam da izbacim smeće, a vratila se kao udata žena – i to sa dve školarice.
Smejali smo se nekoliko minuta, ali onda je prijateljica izbacila još jednu novost: ona već nedelju dana živi sa tim komšijom naspram.
