Izašla sam iz kabineta ginekologa srećna, jer sam trudna. Sa četrdeset godina postaću mama, za mene je ovo divna vest. Mojoj ćerki je sedamnaest, uskoro će postati punoletna i otići od mene. Poslednjih dana se ne slažemo. Arina želi da bude slobodna, a ja je stalno čuvam.
Ne mogu da zamislim u šta bi se upustila da je nisam usmeravala kroz život. Prolazeći pored prodavnica, odlučila sam da uđem i pogledam dečju opremu. Već sam zamišljala kako ću držati bebu u rukama. Htela sam da joj poklonim sve blagoslove ovog sveta. Kada sam ušla u stan, na pragu sam videla muške patike. Iz spavaće sobe je dopirao šum.
— Arina. — povikala sam. Posle minut je iz sobe izašao razbarušeni dečko. Bez stida je pozdravio i izašao iz stana. Htela sam da saznam ko je to, pa sam otišla u sobu kod Arine. — Možeš li da objasniš ko je to bio? — pitala sam. — Oleg. Mi imamo ozbiljnu vezu. Nemoj da pričaš sa mnom.
Počneš da mi držiš predavanja — moraću da te slušam do jutra. Razmislila sam o svom životu. Ćerku sam rodila od jednog školskog druga. Tokom sastanka maturanata mnogo smo pili. On mi ništa nije obećao. Oženjen je, a nije planirao da ide od žene. Odlučila sam da mu ništa ne kažem, a dete ću sama odgajati.
Otac buduće bebe takođe ne živi sa nama. I s njim je isto slučajno ispalo. Ujutro sam čula da je ćerka otišla u toalet. Baš sam i ja išla tim putem. Shvatila sam da je i ona trudna. Ušla sam u njenu sobu i rekla joj da sve znam. Počela je da plače i potrčala ka meni. — Mama, samo nikome ne govori.
Olega će da uhapse, ja nisam punoletna. Nisam mu ništa rekla. On ide u vojsku za nedelju dana, ne želim da mu pravim nervozu. — Ništa, sami ćemo da odgajamo dete. I ja čekam bebu. Biće sve u redu, samo nemoj da plačeš. Pomislim na svoju ćerku. Napravila je istu grešku kao i ja. Ostala je trudna u mladićkim godinama, a ocu bebe nije želela da kaže.
